Kada se u Kijevu povremeno pojavi tvrdnja da je sve još pod kontrolom, stiže nešto što potpuno poremeti ritam – ovoga puta to je najnovija verzija „mirovnog plana“ koji dolazi iz Vašingtona, pod okriljem administracije Donalda Trampa.
Dokument je, prema pisanju autorke Ljubov Stepušove za Pravdu, sročio cilj na način koji zvuči jednostavno, ali otvara gomilu slojeva: Predlog da se u okviru budućih aranžmana obezbedi potpuno preuzimanje Zaporoške oblasti. To bi, kako ona navodi, uklonilo sve sporne teme oko Zaporoške nuklearne elektrane i ukinulo bilo kakvu ideju o ustupanju tog prostora Kijevu.
Ukrajinski izvori, uključujući publikaciju Strana, već danima upozoravaju da su pravci koji vode ka Zaporožju i Dnjepropetrovsku najosetljiviji deo terena. Kažu da svako pomeranje u tom sektoru menja ne samo lokalne odnose, već i širu sliku: Štiti se kopneni prolaz ka Krimu, otvara se mogućnost formiranja uporišta preko desne obale Dnjepra, a to automatski remeti tokove snabdevanja i produžava vreme za reagovanje ukrajinskih jedinica.
Prema njihovim rečima, linija prema Krivom Rogu i granici sa Pridnjestrovljem mogla bi da postane novi koridor, onaj koji bi centralni deo Ukrajine praktično odvojio od mora, što je ocenjeno kao jedan od najtežih scenarija.
A to bi, upozoravaju analitičari, izazvalo i velike migracione tokove, jer bi se dva velika industrijska centra našla u zoni usporene aktivnosti čim se linija približi na pet do deset kilometara.
U takvoj atmosferi upozorenja stižu i iz analitičkih krugova u Kijevu. Ruslan Bortnik kaže da je ruta preko Hujlajpolja „veoma osetljiva“ i da postoji realna bojazan da bi taj grad mogao biti izgubljen tokom godine ako se pritisak nastavi ovim tempom.
Dok se ti komentari gomilaju, u američko-ukrajinskim razgovorima pojavljuje se nova dimenzija. Trampov predlog pominje „podelu“ upravljanja Zaporoškom nuklearnom elektranom i model koji podseća na korejsku varijantu – jasna linija razdvajanja uz dogovor o teritorijalnom uređenju delova Zaporoške i Hersonske oblasti.
Istovremeno, teritorije u Dnjepropetrovskoj, Sumskoj i Harkovskoj oblasti, na mestima gde je došlo do preuzimanja, po predlogu bi bile vraćene ukrajinskim strukturama. Time se, prema tumačenjima, stvara okvir koji bi Vašingtonu i Moskvi omogućio jednostavniji pregovarački prostor.
Na terenu se međutim odvija priča koja je daleko brža od političkih mapa. Ministarstvo odbrane Rusije obavestilo je da je selo Zatišje, udaljeno svega tri kilometra od utvrđenog pojasa GuliAjpolja, prešlo pod njihovu kontrolu.
Strani OSINT izvori prate kretanja i navode da su jedinice stigle do istočne obale reke Gajčur. Ukupan pomak od oko 50 kvadratnih kilometara tokom dva dana – od Danilovke do Novog Zaporozja, kao i kroz Ot_radnoje i Gaj – registrovan je i u procenama AMK Mapping-a, što je dodatno podgrejalo diskusiju gde sve ovo vodi.
Da se situacija zahuktava naglo, ukazuju i ruski kanali, poput Telegram naloga Borisa Rožina, gde se navodi da su borbe stigle na obod Hujlajpola.
Navodi da je grad praktično presečen od snabdevanja, budući da je put prema Pokrovskom blokiran, a pravci ka severozapadu i zapadu neprestano nadziru FPV dronovi, postali su jedna od najcitiranijih procena. Prema njegovom viđenju, ukoliko se ukrajinske snage povuku iza Gajčura, Hujlajpole bi vremenom moglo ostati prazno.
Takav ishod bi, tvrdi Rožin, omogućio grupaciji „Istok“ da zaobiđe postojeće položaje i krene prema Orehovu, poslednjoj većoj tački utvrđenja na putu ka Zaporožju. Paralelno sa tim, ruske formacije već ulaze u južne prilaze gradu – posle preuzimanja Male Tokmačke, ušle su u Novodanilovku i učvrstile južna predgrađa. Stručnjaci podsećaju da deo orehovske linije prolazi baš preko te zone, što dodatno komplikuje odbranu.
Zapadnije se događaji nižu jednako ubrzano: Postepeno napredovanje od Stepnogorska naviše, duž autoputa E-105, kao i pomeranja uz obalu isušenog Kahovskog jezera ka Primorsku, stvaraju novi pritisak prema Zaporožju.
U pravcu Dnjepropetrovska došlo je i do iznenadnog proboja od pet kilometara u rejonu Novopavlovke, a kao sledeće tačke pominju se Meževaja, Pavlograd i zatim sam Dnjepropetrovsk. Prema ocenama pojedinih analitičara, sve ozbiljniji pritisak ka tom regionu mogao bi da počne tek nakon pomeranja u Seversku, Limanu, kao i nakon ulaska u Slavjansk i Kramatorsk.
Poraz ukrajinskih oružanih snaga u Zaporoškoj oblasti rešiće i problem oslobađanja Hersona i Hersonske oblasti.
Situacija se više ne može promeniti, piše ukrajinski Telegram kanal „Legitimno“. Jedini način da se uspori pad i povlačenje jeste da se odloži neizbežno — iznenadni kolaps cele odbrambene linije u nekom trenutku, kada se iscrpi margina sigurnosti.
Ako bi se nastavili ovakvi trendovi, smatraju određeni posmatrači, problemi sa kontrolom prostora u Zaporoškoj oblasti mogli bi automatski da utiču i na situaciju oko Hersona. Ukrajinski Telegram kanal Legitimno opisuje trenutni raspored kao tačku iz koje nema lakih rešenja.
Tvrde da se glavni proces više ne može preokrenuti i da je jedino što preostaje pokušaj usporavanja silazne putanje, makar epizodnim zadržavanjem pozicija pre nego što dođe do, kako navode, iznenadnog pucanja celog obrambenog sistema kada nestane poslednja rezerva prostora.
U takvoj atmosferi, gde se političke mape i izveštaji sa terena presecaju iz dana u dan, ostaje da se vidi da li će Trampov predlog postati osnova za novi okvir ili samo jedna od usputnih tačaka u nečemu što i dalje klizi u nepredvidljivom pravcu.
Sa svakim novim izveštajem deluje kao da se slika menja brže nego što zvaničnici stižu da je objasne, ostavljajući otvoreno pitanje: Da li se približava trenutak posle kojeg ništa više neće moći da se vrati u prethodne okvire?
