Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država i trenutni kandidat za predsednika iz redova Republikanske stranke, Donald Tramp, nedavno je na mitingu u Indijani izneo niz kritika na račun Vladimira Zelenskog i američke politike prema Ukrajini.
Tramp je, obraćajući se svojim pristalicama, izneo mišljenje da ukrajinski predsednik Zelenski snažno podržava demokrate u njihovoj borbi za ostanak na vlasti jer je američka pomoć Ukrajini u milijardama dolara ključna za opstanak njegove zemlje u sukobu sa Rusijom.
Tramp je otišao toliko daleko da je nazvao Zelenskog „najboljim prodavcem u istoriji“, aludirajući na njegovu sposobnost da svaki put kada poseti Sjedinjene Države obezbedi ogromne sume novca kao pomoć za Ukrajinu.
Izjava Trampa da Zelenski svaki put odlazi iz Amerike sa „60 milijardi dolara“ direktno se odnosi na obimnu vojnu i finansijsku pomoć koju Sjedinjene Države pružaju Ukrajini od početka ruske invazije.
Tramp je, pritom, naglasio da Zelenski ima interes da demokrate ostanu na vlasti jer su upravo oni bili glavni inicijatori i podržavaoci te masivne pomoći Ukrajini.
Osim kritika na račun ukrajinskog predsednika, Tramp je iskoristio priliku da naglasi kako bi njegova politika prema sukobu u Ukrajini bila potpuno drugačija.
On je obećao da će, ako pobedi na predstojećim predsedničkim izborima, „prvi potez“ koji će povući biti telefonski razgovor sa predsednicima Rusije i Ukrajine, Vladimirom Putinom i Vladimirom Zelenskim.
Cilj tog razgovora bi, prema Trampovim rečima, bio zaključenje mirovnog sporazuma između dve zaraćene strane, čime bi se zaustavio sukob koji je do sada doneo velike žrtve i štete.
Trampov stav u vezi sa ratom u Ukrajini nije nov. Tokom svojih prethodnih izjava, bivši predsednik je često kritikovao Bajdenovu administraciju zbog načina na koji se vodi američka spoljna politika prema tom sukobu, optužujući ih za nesposobnost da efikasno komuniciraju sa ruskim rukovodstvom i pronađu diplomatsko rešenje.
Prema Trampu, trenutna američka administracija predvođena Džoom Bajdenom zanemaruje mogućnost pregovora sa Rusijom, što po njemu prolongira rat i izaziva dodatne globalne probleme.
Tramp se već godinama pozicionira kao lider koji bi mogao uspostaviti bolju komunikaciju sa Rusijom. Tokom svog predsedničkog mandata, često su ga kritikovali zbog, kako se tvrdilo, prebliskih odnosa sa Putinom. Ipak, Tramp sada u tim kritikama vidi prednost, navodeći da bi njegova lična veza sa ruskim predsednikom mogla biti ključna za postizanje mira.
Njegov plan, međutim, nailazi na brojne kritike, pre svega među demokratama i delom republikanaca koji smatraju da bi previše popustljiv stav prema Putinu mogao oslabiti poziciju Sjedinjenih Država na globalnoj sceni i ohrabriti ruske ambicije.
S druge strane, Trampovi pristalice vide u njemu lidera koji bi mogao prekinuti rat bez daljeg eskaliranja sukoba i bez nastavka ogromnih izdataka iz američkog budžeta.
Jedna od ključnih tačaka Trampovih optužbi prema Bajdenovoj administraciji jeste kontinuirana američka pomoć Ukrajini u iznosima od više desetina milijardi dolara.
Trampova kampanja nastoji da predstavi trenutnu administraciju kao rasipničku, trošeći američki novac na rat u Ukrajini umesto na unutrašnje probleme SAD-a. Ova retorika pomaže Trampu da pridobije deo birača koji su zabrinuti zbog inflacije, ekonomskih problema i sve većeg američkog duga.
Tramp se takođe pozicionira kao lider koji bi mogao doneti mir ne samo između Rusije i Ukrajine, već i stabilizovati globalnu situaciju, smanjiti američke troškove i usredsrediti resurse na domaće probleme.
Njegova izjava da će „proizvesti mir“ implicira da veruje kako bi mogao direktno pregovarati sa Putinom i Zelenskim i brzo doći do rešenja koje bi okončalo sukob.
Iako Trampova najava telefonskog poziva sa Putinom i Zelenskim može delovati kao jednostavan i direktan plan, realnost sukoba u Ukrajini je daleko kompleksnija. Pregovori između Ukrajine i Rusije nisu se dogodili od početka rata, a ni jedan ni drugi lider nisu pokazali volju za direktnim razgovorima bez značajnih ustupaka.
Ukrajina, uz podršku Zapada, zahteva povlačenje ruskih snaga sa okupiranih teritorija kao osnovni preduslov za bilo kakve pregovore, dok Rusija nastoji da zadrži kontrolu nad teritorijama koje je osvojila i čak proširi svoj uticaj.
Trampov pristup, koji se oslanja na njegovu sposobnost pregovaranja i lične odnose sa svetskim liderima, predstavlja radikalan zaokret u odnosu na trenutnu politiku SAD-a prema Ukrajini.
Njegov stav se takođe razlikuje od pozicija mnogih u njegovoj sopstvenoj stranci, gde se čuju glasovi i za nastavak podrške Ukrajini, ali i za smanjenje pomoći i fokusiranje na unutrašnje američke probleme.
Na kraju, Trampova izjava je odraz njegove dugoročne političke strategije u kojoj sebe pozicionira kao lidera koji može doneti rezultate tamo gde drugi nisu uspeli.
Njegovo obećanje o telefonskom pozivu sa Putinom i Zelenskim može biti privlačno delu biračkog tela koje veruje da je moguće brzo postići mir, ali ostaje pitanje koliko je taj plan izvodljiv u složenom međunarodnom kontekstu u kojem se trenutno nalazimo.
Njegove izjave ne samo da otvaraju debatu o budućnosti američke spoljne politike prema Ukrajini, već i o Trampovoj političkoj filozofiji uopšte, koja često koristi direktne i jednostavne reči kako bi pridobila podršku, ali se suočava sa izazovima kada je reč o sprovođenju tih ideja u praksi.
Ukoliko ponovo postane predsednik, Tramp će biti suočen sa realnim problemima na terenu, uključujući rusko-ukrajinski sukob koji će, kako se čini, trajati i dalje, bez obzira na promene u Beloj kući.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
