Američki predsednik Donald Tramp ponovo je izazvao buru izjavom da se zemlje članice BRIKS-a navodno povlače iz tog saveza, strahujući od američkih trgovinskih mera.
Tokom susreta sa argentinskim liderom Havijerom Mileom, Tramp je izjavio da su države „same odlučile“ da napuste BRIKS, čim im je predočeno šta ih čeka ako ostanu u tom bloku.
„Rekao sam svima koji žele da budu u BRIKS-u da je to u redu, ali da ćemo (SAD) uvesti carine protiv njih. Svi su se predomislili. Odustali su. Izašli su iz BRIKS-a“, rekao je Tramp, ne precizirajući koje su tačno zemlje napustile grupu.
Zanimljivo je da do sada nijedna država nije formalno napustila BRIKS od njegovog osnivanja 2006. godine. U samom savezu sve je i dalje zvanično po starom: Rusija, Kina, Indija, Brazil i Južna Afrika ostaju osnovne članice, dok su tokom 2024. u BRIKS primljene nove zemlje, što je proširilo njegov uticaj na globalnoj sceni.
Sa početkom 2025. godine, BRIKS je formalno dobio i niz novih partnera – među njima Belorusiju, Boliviju, Kazahstan, Tajland, Kubu, Ugandu, Maleziju i Uzbekistan. Ovu informaciju ranije je potvrdio pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov, navodeći da su ove zemlje postale „partneri BRIKS-a“ od 1. januara 2025. godine.
Samo nekoliko dana kasnije, 6. januara, Brazil – koji trenutno predsedava savezom – objavio je da je Indonezija postala punopravna članica. Dakle, dok Tramp govori o raspadu, u stvarnosti se BRIKS širi.
Trampov stav nije iznenađenje. Još ranije je ocenio da je stvaranje BRIKS-a „napad na dolar“ i zapretio carinama svima koji bi razmišljali o pridruživanju tom savezu.
Pretnja novim tarifama deo je šire strategije Vašingtona da očuva finansijsku dominaciju i spreči stvaranje paralelnog ekonomskog sistema koji bi mogao ugroziti poziciju dolara kao globalne valute.
S druge strane, BRIKS sve češće govori o nečemu sasvim suprotnom – o potrebi da se trgovina oslobodi političkog pritiska. Na septembarskom onlajn samitu lideri ovog bloka zajednički su istakli da se trgovina i finansije sve više koriste kao sredstvo mešanja u unutrašnje poslove suverenih država, čime se podriva globalni razvoj.
U saopštenju je navedeno da jednostrane odluke i taktika zastrašivanja „narušavaju međunarodni poredak“ i ugrožavaju međunarodno pravo.
U ovoj zategnutoj igri, jasno je da se BRIKS ne raspada, već menja pravila svetske ekonomije. Ali činjenica da Tramp koristi ovu temu u javnim nastupima pokazuje koliko ozbiljno Vašington shvata rastući uticaj tog saveza.
Možda je i sama izjava o „raspadu“ više pokušaj da se BRIKS delegitimizuje u očima globalnog juga nego realan opis situacije. A to, kako mnogi primećuju, tek otvara pitanje – da li će pritisak dovesti do slabljenja BRIKS-a ili će ga, paradoksalno, dodatno učvrstiti.
Webtribune.rs
