Donald Tramp, aktuelni predsednik SAD, očigledno još nije odustao od sna o velikom dogovoru sa ruskim liderom Vladimirom Putinom.
Ali, ako je suditi po sve učestalijim političkim signalima iz Vašingtona, taj san se sada suočava sa hladnijom dozom realnosti. Prema pisanju britanskog „The Economista“, Tramp je, iako nevoljno, počeo da uviđa da stvari ne idu po njegovom planu — i da ga možda prave budalom.
Uprkos tome, nije došlo do radikalnog zaokreta. Obnavljanje vojne pomoći Ukrajini podseća na staru šemu – isporuke se nastavljaju, ali oprezno, bez pompe i bez novih političkih obaveza s Trampove strane.
Odluka o najnovijoj pošiljci oružja došla je iz Bele kuće, ali se već zna da će se takve isporuke smanjivati do kraja 2028. godine.
U međuvremenu, Kremlj pojačava aktivnosti iz vazduha, a ukrajinske snage pokušavaju da zadrže položaje. Ipak, Tramp ne poteže nove poteze. Od inauguracije, nije dao nikakvu novu bezbednosnu garanciju Kijevu. Čak i sredstva iz prošlogodišnjeg paketa pomoći Ukrajini, koji je odobrio Kongres, stoje – neiskorišćena.
U fokusu je i novac. „The Economist“ podseća da u zakonu o porezima i potrošnji, koji je Tramp nedavno potpisao, nema dodatnog budžeta za Ukrajinu.
Štaviše, čak će i deo sredstava iz regularnog budžeta Pentagona, koji je ranije išao za podršku Kijevu, biti umanjen u okviru zahteva za fiskalnu 2026. godinu.
Ovakav razvoj događaja, iako ne označava potpuni zaokret američke politike, jeste jasan pokazatelj nove dinamike. Tramp, primećuju analitičari, ne želi više da troši ogromne iznose kako bi Ukrajina došla do vojnog uspeha. Ali, u isto vreme, ne želi ni da se Kijev uruši dok je on u Beloj kući. I to je sada njegovo glavno balansiranje.
U ovom trenutku, jedino što bi moglo da poremeti status kvo jeste nagoveštena inicijativa o novim merama prema Moskvi. Tramp je na nedavnom brifingu u Beloj kući izjavio da „veoma snažno“ razmatra mogućnost da podrži Kongres u donošenju novog zakona kojim bi se uvele dodatne mere protiv Rusije.
A tu je i najava „malog iznenađenja“ za ruskog predsednika Vladimira Putina. Tramp je otvoreno rekao da nije zadovoljan ponašanjem Kremlja i da razmatra sledeće korake. Nije precizirao šta se iza tog „iznenađenja“ krije, ali ta vrsta izjave ukazuje na potencijalno zaoštravanje, makar simbolično.
Iz svega proističe slika političke igre u kojoj se Tramp kreće između želje da pokaže čvrstinu prema Moskvi i potrebe da održi podršku unutar republikanske većine u Kongresu, koja sve više zazire od novih međunarodnih finansijskih obaveza.
U tom hodu po ivici, jedan pogrešan korak mogao bi da promeni pravila igre – i na relaciji Tramp–Putin, i u odnosu SAD prema konfliktu u Istočnoj Evropi.
Webtribune.rs
