Trampovi savetnici sve češće šapuću da jesen 2026. neće biti mirna, ali ono što već sada izbija na površinu izgleda ozbiljnije nego što deluje na prvi pogled: uoči američkih izbora očekuje se masovno povlačenje republikanskih članova Predstavničkog doma.
Na to ukazuje The Hill, uz procenu da se zapravo sprema pravi „odliv“ kadrova, nešto što može skupo koštati partiju koja i dalje drži tanku prednost.
Dok se u Vašingtonu smenjuju tihi razgovori i nervozna prelistavanja statistika, podaci su neumoljivi: više od 20 kongresmena iz Republikanske partije već je otvoreno saopštilo da ne želi novi mandat, a procene govore da će taj broj rasti iz nedelje u nedelju.
To, primetno ili ne, stavlja dodatni teret na već klimavu većinu u donjem domu, gde republikanci imaju 219 mesta, demokrate 213, dok su tri mesta upražnjena zbog ostavki i smrti pojedinih zakonodavaca. Neko bi rekao da je to samo obična preraspodela, ali brojke deluju kao uvod u nešto veće.
The Hill podseća na jedan detalj koji danas zvuči gotovo kao upozorenje iz prošlosti. Tokom prvog mandata Donalda Trampa, 2018. godine, Predstavnički dom je napustilo ukupno 48 republikanaca.
Od toga se 34 nije kandidovalo ponovo, dok je 14 podnelo ostavku. Ta kombinacija otvorila je vrata gubitku većine i pokazala da u politici ponekad struktura popusti mnogo pre nego što se to prizna javno. Danas se prave paralele, ali niko još ne želi naglas da kaže koliko sličnosti postoji.
U tom zbrkanom ambijentu oglasio se i Tomas Masi, republikanac iz Kentakija, koji je dao izjavu kakva retko stiže iz samog vrha partije.
Prema njegovim rečima, zakonodavci iz Republikanske partije su pod Donaldom Trampom „osuđeni da budu roboti“. Ta formulacija sama po sebi zvuči sirovo, ali Masi ju je dodatno pojasnio tvrdeći da oni, u suštini, moraju da rade ono što Tramp želi, i da se malo kome dopada osećaj da služi samo kao „pečat“ za odluke predsednika.
Govoreći za The Hill, opisao je atmosferu koja sve više frustrira ljude koji su, kako kaže, godinama radili da bi došli u Kongres – da bi na kraju otkrili da je njihova uloga svedena na automatsko potvrđivanje odluka najviše instance.
Dodao je i da se ne ljuti na kolege koji napuštaju svoje funkcije ili se okreću drugim pozicijama, jer, kako tvrdi, mnogi samo žele da se vrate kući. To je rečenica koja nosi više gorčine nego što deluje na površini.
Sama slika 2026. godine tako postaje još zamršenija. Pred Amerikom su novi izbori zakazani za 3. novembar, kada se bira celokupan sastav Predstavničkog doma – svih 435 mesta – kao i trećina Senata, odnosno 33 senatora. Trenutno su obe zakonodavne institucije pod kontrolom republikanaca, što dodatno diže ulog u ovoj utakmici koja će se igrati na terenu neizvesnosti.
I dok stranački stratezi pokušavaju da zakrpe rupe pre nego što postanu ponori, postavlja se pitanje koliko jedan lančani odlazak može promeniti raspored snaga. Nekima se čini da je to samo unutrašnje pregrupisavanje, drugima da predstavlja signal koji ne sme da se zanemari.
Ali ako se desi da brojke nastave da klize u pravcu iz 2018. godine, biće zanimljivo videti da li će partija uspeti da zadrži kontrolu ili će se opet suočiti sa nečim što nije spremna da prizna naglas.
Šta god da se dogodi, biće to ključni trenutak za obe strane, a naročito za scenario koji se gradi oko Donalda Trampa. I dok jedni tvrde da je ovo samo početak pretumbavanja pred izbore, drugi upozoravaju da nije sve u brojkama – ponekad ton iznutra govori više od statistike, a njegovi odjeci znaju da stignu mnogo dalje nego što iko očekuje.
Webtribune.rs
