Donald Tramp je još jednom pokazao svoju sklonost ka nekonvencionalnim i kontroverznim političkim inicijativama, najavljujući mogućnost da Sjedinjene Američke Države preuzmu Pojas Gaze i transformišu ga u, kako je rekao, „Rivijeru Bliskog istoka“.
Njegov plan uključuje preuzimanje uprave nad tom palestinskom enklavom, masovnu rekonstrukciju, potencijalno slanje američkih trupa, ali i trajno raseljavanje Palestinaca u susedne arapske zemlje.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Trampova ideja dolazi u trenutku kada je Pojas Gaze teško razoren u izraelskim napadima, s infrastrukturom koja je gotovo u potpunosti uništena i sa preko dva miliona ljudi suočenih sa humanitarnom katastrofom.
On je naglasio da bi SAD bile odgovorne za čišćenje neeksplodiranih bombi, uklanjanje ruševina i obnovu stambenih i javnih objekata.
Istovremeno, nije isključio mogućnost raspoređivanja američkih trupa kako bi se osigurala stabilnost u regionu, što bi predstavljalo značajnu eskalaciju američkog vojnog prisustva na Bliskom istoku.
Ovaj predlog podseća na američke posleratne projekte obnove i upravljanja teritorijama, poput onih u Iraku i Avganistanu, iako su oba primera pokazala da vojno i političko prisustvo SAD-a ne garantuje stabilnost, već često dovodi do dugotrajnih sukoba i nepredviđenih posledica.
Jedan od najspornijih aspekata Trampovog plana jeste ideja o preseljenju palestinskog stanovništva u susedne arapske zemlje, poput Egipta i Jordana.
Ovaj predlog je naišao na oštre kritike i odbijanje od strane arapskih lidera, koji su jasno stavili do znanja da neće prihvatiti palestinske izbeglice na svojoj teritoriji.
Tramp je, međutim, insistirao da Palestinci „nemaju alternativu“ osim da napuste Pojas Gaze, jer je, prema njegovim rečima, enklava potpuno razorena i nespremna za život.
Ovo se može posmatrati kao deo šire strategije koja bi dovela do potpunog iseljavanja Palestinaca i potencijalne aneksije tog područja od strane Izraela. Ovakav plan ne samo da bi bio u suprotnosti sa međunarodnim pravom, već bi mogao izazvati nove sukobe u regionu.
Hamas je žestoko reagovao na Trampove izjave, nazvavši ih „apsurdnim i smešnim“, upozorivši da bi pokušaj nasilnog raseljavanja Palestinaca mogao izazvati eksploziju sukoba u regionu.
Hamasova reakcija nije iznenađujuća, s obzirom na to da je taj pokret već dugo vremena protiv bilo kakvog stranog nadzora nad Gazom, a posebno američkog ili izraelskog.
Egipat, Jordan i druge arapske zemlje su takođe jasno odbacile mogućnost premeštanja palestinskog stanovništva, strahujući od destabilizacije svojih država i optužujući SAD za pokušaj etničkog čišćenja.
Ovaj stav arapskih zemalja dodatno komplikuje bilo kakve američke planove, jer se postavlja pitanje kako bi Trampov predlog mogao biti sproveden bez pristanka ključnih regionalnih igrača.
Trampov plan je, očekivano, naišao na odobravanje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji je ocenio da bi on mogao „promeniti istorijski tok“. On je ponovio da je jedan od glavnih ciljeva izraelske vojne operacije da Gaza više ne predstavlja pretnju po Izrael, a Trampov predlog vidi kao priliku da se to trajno obezbedi.
Netanjahu je naglasio da Hamas planira nove napade na Izrael, čak i tokom trenutnog primirja, što po njemu znači da trajni mir može biti postignut samo ako Hamas bude potpuno eliminisan iz političke i vojne strukture Gaze.
Ovaj narativ se uklapa u dosadašnju izraelsku politiku koja insistira na tome da palestinski entitet u Gazi ne može opstati pod Hamasovom vlašću.
Iako Tramp važi za lidera koji voli da šokira i privlači pažnju bombastičnim izjavama, postavlja se pitanje koliko je njegov plan uopšte realan i ostvariv.
Prvo, američka javnost je sve manje sklona podršci stranim vojnim intervencijama, a slanje američkih trupa u Pojas Gaze bi sigurno izazvalo velike političke kontroverze u SAD-u.
Drugo, bilo kakva američka vojna intervencija u Pojasu Gaze neminovno bi dovela do sukoba sa palestinskim militantima, što bi značilo novi rat u kojem bi SAD direktno bile uključene.
Treće, ekonomska strana Trampovog plana takođe je upitna – obnova Gaze bi, prema procenama UN-a, koštala najmanje 50 milijardi dolara, a samo raščišćavanje ruševina bi trajalo 15 godina. Osim toga, prema ekonomskim analizama, čak i pod najboljim uslovima, Pojasu Gaze bi bile potrebne decenije da dostigne nivo ekonomskog razvoja iz 2022. godine.
U izveštaju UN-a iz 2024. godine navedeno je da bi, čak i uz povratak na trend rasta iz perioda 2007–2022, Gazi bilo potrebno čak 350 godina da dostigne ekonomski nivo iz 2022. godine. Ovi podaci ukazuju na to da bi bilo kakva rekonstrukcija bila dugotrajan i izuzetno skup proces, čije bi finansiranje verovatno palo na američke poreske obveznike.
Trampova ideja o preuzimanju Gaze ne bi samo izazvala otpor unutar same enklave i među arapskim državama, već bi mogla imati i ozbiljne geopolitičke posledice.
Rusija, Kina i Iran bi gotovo sigurno osudili ovakav potez, smatrajući ga novim primerom američkog imperijalizma i pokušaja direktnog mešanja u unutrašnje poslove regiona. Iran bi mogao intenzivirati podršku palestinskim grupama, što bi dodatno zakomplikovalo bezbednosnu situaciju.
Evropska unija bi se, takođe, verovatno distancirala od Trampove ideje, jer bi ona značila drastično kršenje međunarodnog prava i mogućnost daljih humanitarnih katastrofa.
Trampov plan za preuzimanje Gaze i njenu transformaciju u „Rivijeru Bliskog istoka“ izgleda kao politički trik namenjen pre svega privlačenju pažnje i birača, nego kao realan i ostvariv projekat.
Ideja o trajnom raseljavanju Palestinaca naišla je na široku osudu u međunarodnoj zajednici, dok potencijalno slanje američkih trupa nosi ozbiljne bezbednosne i geopolitičke rizike.
Bez obzira na to da li će Tramp zaista pokušati da sprovede svoj plan ili će on ostati samo još jedna u nizu njegovih provokativnih izjava, jedno je sigurno – Bliski istok će ostati ključno poprište geopolitičkih sukoba, u kojem se interesi velikih sila, lokalnih aktera i naroda koji žive na toj teritoriji ne mogu lako uskladiti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
