Dok se pažnja sveta okreće drugim žarištima, Donald Tramp ponovo izbacuje temu koja ne silazi lako sa radara – Grenland. U intervjuu za američki NBC News, sadašnji predsednik SAD ostavio je otvorena vrata za potencijalno slanje američkih trupa na to ogromno, bogato i strateški smešteno ostrvo.
Na pitanje da li bi ikada poslao američke snage da zauzmu Grenland, Tramp je odgovorio kratko i zagonetno: „Moglo bi se desiti. Sumnjam da hoće, ali svakako bi moglo.“ Odgovor koji ne nudi utehu, ali otkriva ambiciju.
Tramp nije od juče zainteresovan za Grenland. Još pre nego što je prvi put ušao u Belu kuću, govorio je o potrebi da to zaleđeno ostrvo postane deo SAD. Ne iz hira – već, kako tvrdi, zbog međunarodne bezbednosti i zaštite takozvanog slobodnog sveta.
Njegovo objašnjenje? Grenland je ključna tačka u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi, posebno u svetlu rivaliteta sa Rusijom i Kinom.
Za Trampa, to ostrvo nije samo komad leda između Atlantskog okeana i Arktika. To je – kako uporno ističe – deo šire strategije. Odbio je čak i da isključi mogućnost korišćenja vojne sile da bi se „obezbedila kontrola“ nad teritorijom. A to već ulazi u zonu neizvesnosti.
Grenland, naravno, nije deo prazne mape. Od 1953. više nije danska kolonija, ali ostaje u okviru Kraljevine Danske. Od 2009. godine uživa široku autonomiju, s mogućnošću samouprave u unutrašnjim pitanjima.
To uključuje pravo na donošenje političkih odluka, ali ne i punu nezavisnost. Ipak, sredinom marta su održani parlamentarni izbori, a nova politička garnitura mogla bi otvoriti pitanje referenduma o punoj nezavisnosti.
Uprkos ambicijama iz Vašingtona, na samom Grenlandu – situacija izgleda drugačije. Novi premijer, Jens-Frederik Nilsen, odmah je presekao nagađanja: Sjedinjene Države neće dobiti ovu teritoriju. Budućnost ostrva odlučivaće Grenlanđani, i to jasno i bez spoljnih uticaja.
U političkom smislu, Grenland se nalazi između dve sile – jedne koja želi da ga veže za sebe, i druge (Danske) koja mu, barem formalno, i dalje stoji iza leđa.
Ako se doda još i činjenica da nijedna lokalna stranka ne podržava pridruživanje SAD, jasno je da se Trampova ideja suočava sa ozbiljnim otporom – i kod kuće, i u Kopenhagenu, i među samim Grenlanđanima.
Ali uprkos tome, Tramp ne popušta. Njegove poruke ukazuju da SAD i dalje ozbiljno razmatraju sve opcije – uključujući i one koje se ne izgovaraju naglas. Iako su šanse male, vrata nisu zatvorena.
U eri kada se granice, savezništva i pozicije redefinišu brže nego ikada, Grenland nije samo ostrvo. To je simbol borbe za globalni uticaj. A pitanje ko će ga kontrolisati – možda nam više govori o svetu koji dolazi, nego što izgleda na prvi pogled.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
