Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, pokazuje neočekivane promene u svom javnom govoru otkako je preživeo pokušaj atentata 13. jula 2024. u Pensilvaniji.
Dok je tadašnji kandidat za drugi mandat izlazio na binu, pucnjava je potresla skup i otvorila pitanje: kako se ovakva trauma odražava na psihu čoveka koji je u centru svetske politike? Novi podaci sada daju intrigantan odgovor.
Međunarodni tim istraživača, okupljenih oko projekta koji kombinuje kognitivnu lingvistiku i teoriju traume, uporedio je hiljade Trampovih govora iz različitih faza.
Posebno su analizirali tri perioda: kampanju 2016. godine, prvi deo 2024. godine pre pucnjave, i vreme nakon tog događaja. Iz autoritativne arhive Projekta o američkom predsedništvu preuzeli su zvanične tekstove i obradili ih pomoću specijalizovanog alata nazvanog MetaPRO.
Ovaj softver automatski detektuje i prevodi figurativni jezik u tzv. „konceptualna mapiranja“, koja otkrivaju osnovne misaone obrasce. Tako, recimo, fraza „veliki uspeh“ dobija strukturu „važnost je veličina“. Ukupno je identifikovano čak 19.299 metafora: 7.346 iz 2016, 3.650 iz prve polovine 2024. i 8.303 iz govora posle jula.
Na prvi pogled, rezultati deluju iznenađujuće stabilno. Tramp je tokom svih ovih godina dosledno koristio slične koncepte – akciju, događaje, razmere i važnost. Popularne slike poput „razmera je važnost“ ili „pravac je pozicija“ i dalje su osnov njegovog retoričkog arsenala.
Ali detaljnija analiza, zasnovana na poređenju pomoću Žakardovog indeksa, pokazala je drugačiju sliku: Trampova retorika posle pucnjave bila je znatno bliža njegovom govoru iz 2016. nego onome iz početka 2024. godine. Naučnici to čitaju kao povratak poznatim misaonim okvirima – svojevrsni mehanizam odbrane.
Stručnjaci objašnjavaju da se tokom kriza ljudska psiha često vraća starim, „proverenim“ obrascima. U Trampovom slučaju, to su obrasci njegove prve pobedničke kampanje.
„Metafore usmerene na akciju, proizvodnju i spoljašnji uspeh dominirale su pre jula 2024.“, navode istraživači. „Ali nakon događaja primećen je pomak ka introspektivnim slikama – proizvodnja se sada češće vezuje za napor, a uspeh za stalni, mukotrpan rad.“
Takav zaokret, dodaju, može biti znak da predsednik preispituje pojmove dostignuća i sigurnosti kroz prizmu traume.
Još jedan upečatljiv element je pojava metafora koje naglašavaju nestanak i eliminaciju. Koncept „akcija je nestanak“ postao je čest motiv u njegovim govorima, što može značiti i fokus na odlučnom rešavanju problema i uklanjanju prepreka, ali i naglašenu ličnu osetljivost na pitanja ranjivosti. Neki istraživači to vide kao znak da je osećaj ugroženosti prešao u retoriku predsednika.
Zanimljivo je i to što se ključni pojmovi suzili. „Akcija“, na primer, nakon jula 2024. češće se povezivala samo sa „pozicijom“, a ne sa širim spektrom pojmova kao ranije. Takvo sužavanje horizonta tumači se kao pojednostavljenje stvarnosti – način na koji mozak pokušava da održi ravnotežu pod pritiskom.
Ono što istraživači uporno naglašavaju jeste potreba za oprezom. „Studija ne izvlači kliničke zaključke o mentalnom zdravlju Donalda Trampa“, stoji u izveštaju. „U igri mogu biti i drugi faktori – rad pisaca govora, promene u političkoj strategiji, pa čak i ritam kampanje.“ Ipak, povratak na obrasce iz 2016. daje dovoljno materijala da se postavi pitanje: da li je predsednik, svesno ili ne, pronašao utočište u poznatom jeziku kako bi se nosio sa traumom?
Odgovor će, čini se, ostati otvoren. Nauka nudi modele i objašnjenja, ali politička retorika živi na preseku psihologije, strategije i trenutka – a tamo uvek ostaje prostor za tumačenje.
Webtribune.rs
