Donald Tramp je, u razgovoru koji je odmah privukao pažnju, otvorio vrata jedne priče o kojoj se do sada govorilo samo u fragmentima i poluglasno.
U intervjuu za The New York Post, datom u Ovalnoj kancelariji, američki predsednik je rekao da je tokom operacije u Karakasu korišćeno novo, tajno oružje – uređaj koji je sam nazvao „diskombobulator“.
Prema Trampovim rečima, taj sistem je 3. januara onesposobio protivničku tehniku u trenutku kada su američke snage izvele akciju sa ciljem da privedu predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegovu suprugu Siliju Flores.
Posebno je naglašeno da tokom cele operacije nijedan američki specijalac nije izgubio život, što je, kako je sugerisano, direktna posledica tehnološke prednosti.
„Diskombobulator. Ne smem o tome da govorim. A voleo bih“, rekao je Tramp, dodajući da protivnička strana, iako je raspolagala ruskim i kineskim raketama, nije uspela da lansira nijednu. Dugmad su pritiskana, sistemi su reagovali – ali bez efekta. „Mi smo bili spremni za sve“, naveo je.
O samom oružju zna se vrlo malo, i to uglavnom iz svedočenja sa terena. Jedan od očevidaca je ispričao da su Madurovi telohranitelji, posle njegove upotrebe, ostali dezorijentisani i nepokretni, primorani da kleknu, uz krvarenje iz nosa i povraćanje krvi. Detalji su fragmentarni, ali se svi svode na isto – trenutnu fizičku i psihološku blokadu ljudi na koje je delovalo.
The New York Post je, pozivajući se na izjavu pripadnika obezbeđenja venecuelanskog predsednika, ranije preneo da je tokom te akcije korišćeno nepoznato, izuzetno snažno sredstvo koje je istovremeno paralisalo ljude i tehniku. Američka strana nikada nije zvanično objasnila o kakvoj se tehnologiji radi, što je ostavilo prostor za nagađanja i poređenja.
U tom kontekstu se pojavila i ruska verzija oružja. Vojni ekspert Dmitrij Boltenkov je za „Izvestija“ izjavio da Rusija poseduje analogno oružje onome koje je, kako tvrdi, američki specijalni tim upotrebio prilikom zadržavanja Madura.
Reč je o infrazvučnom sistemu poznatom pod nazivom „Šapat“. Boltenkov smatra da su to kompaktni emiteri koji deluju dezorijentišuće na čoveka, bez klasičnog kinetičkog efekta.
Prema njegovim rečima, slična akustična, neubojita sredstva Rusija već koristi u zaštiti objekata. Takvi uređaji služe kao specijalna sredstva za obezbeđenje perimetra i odvraćanje uljeza, kako na moru tako i na kopnu. Nisu nova, ali su, po svemu sudeći, tehnološki doterana do nivoa koji retko dospeva u javnost.
Sličan stav ranije je izneo i vojni analitičar Aleksej Živov, koji je u jednom intervjuu rekao da izuzetno snažno oružje primenjeno u Karakasu postoji već dugo, ali da nikada nije našlo široku praktičnu primenu. Razlog za to, kako se nagađa, leži upravo u njegovoj specifičnoj prirodi i političkoj osetljivosti.
Jedan od učesnika događaja sa venecuelanske strane opisao je trenutak kada se sve prelomilo. Iako ih je bilo na stotine, kaže da nisu imali nikakve šanse. Američki vojnici su delovali precizno i neverovatnom brzinom, kao da svaki od njih ispaljuje stotine hitaca u minuti.
A onda se desilo nešto što nije umeo jasno da objasni – nešto poput izuzetno jake zvučne sile. U tom trenutku, tvrdi, imao je osećaj da će mu glava eksplodirati iznutra. Krv je krenula iz nosa svima oko njega, neki su povraćali krv, a ljudi su padali na zemlju nesposobni da se pomere ili ustanu.
Dvadesetak američkih vojnika, bez vidljivih posledica, savladalo je stotine. „Nikada nisam video ništa slično“, rekao je, uz priznanje da nije bilo načina da se parira takvoj tehnologiji.
Ranije je objavljen detaljan prikaz primene ove američke tajne tehnologije u Venecueli, ali bez zvanične potvrde iz Vašingtona ili preciznog tehničkog objašnjenja. Sve što se zna dolazi iz izjava, svedočenja i opreznih analiza.
Koliko su ovakvi sistemi zaista promenili pravila savremenih operacija, i da li se radi o izuzetku ili najavi novog standarda, ostaje otvoreno pitanje. U svetu u kojem se tehnološka prednost često vidi tek kada je već primenjena, ovakve priče uglavnom dobiju puni smisao tek mnogo kasnije.
