Američki predsednik Donald Tramp izazvao je talas spekulacija i neizvesnosti najavom da Sjedinjene Države vode direktne razgovore sa Iranom o nuklearnom programu Islamske Republike.
Kako je rekao pred okupljenim novinarima nakon sastanka sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, pregovori su već počeli i nastaviće se u subotu.
„Videćemo kako će se stvari razvijati. Svi znaju da bi dogovor bio dobar, i za njih i za svet“, rekao je Tramp, ne skrivajući uobičajeni optimizam, ali ni dozu rezervisanosti.
Naglasio je da je cilj jasan – Teheran ne sme doći do nuklearne bombe. Koliko će ova direktna linija doneti konkretne rezultate, ostaje otvoreno pitanje.
Ono što je dodatno podiglo obrve jeste izjava da se razgovori vode „na gotovo najvišem nivou“. Nije precizirao ko su akteri tih razgovora, ali iz konteksta je jasno da su uključeni ljudi od velikog poverenja i političke težine.
S obzirom na to da je samo dan ranije Netanjahu postao prvi strani lider koji je došao u Vašington posle nove runde ekonomskih mera Trampove administracije, tajming je sve samo ne slučajan.
Izraelski lider je dočekan uz poznato čvrsto rukovanje i širok osmeh, ali iza kulisa nije bilo mnogo prostora za opuštenost.
Netanjahuova kancelarija naglasila je da je glavni fokus posete pitanje tarifa, no iz diplomatskih izvora procurilo je da su na stolu bili i gorući bezbednosni izazovi – situacija u Gazi, odnosi sa Turskom, kao i status Izraela pred Međunarodnim krivičnim sudom, koji je prošle godine izdao nalog za njegovo hapšenje.
Trampova administracija je u februaru, ne bez pompe, potpisala naredbu o sankcijama prema tom sudu, što je dodatno zateglo odnose sa brojnim međunarodnim akterima. Za sada, međutim, pažnja je fokusirana na Teheran.
Od kada su SAD napustile Zajednički sveobuhvatni plan akcije 2018. godine, odnosi sa Iranom samo su se zaoštravali. Zvanični Teheran je odbacio optužbe o militarizaciji svog nuklearnog programa, tvrdeći da su sve aktivnosti isključivo u civilne svrhe.
Ipak, međunarodni posmatrači su od tada beležili ubrzano obogaćivanje uranijuma, što je dodatno uznemirilo pojedine sile u regionu.
Tramp pokušava da balansira između diplomatske inicijative i sile. Ranije ovog meseca, poslao je pismo ajatolahu Aliju Hamneiju u kojem je ponudio otvaranje pregovora o novom dogovoru.
Iranci su odgovorili hladno, poručivši da neće sesti za sto dok god traju vojne pretnje. Pa ipak, čini se da se nešto menja – makar u tonu.
Teško je reći da li se Teheran odlučio za taktiku zatezanja, ili zaista razmatra otvaranje kanala komunikacije. Jedan od najbližih savetnika Hamneija izjavio je da Iran možda „nema drugog izbora“ nego da razvija sopstvenu strategiju odbrane ako SAD nastave da povećavaju pritisak. Ova rečenica zvuči gotovo kao tiha najava promene paradigme – ili poslednje upozorenje.
Situaciju dodatno komplikuje povećano vojno prisustvo SAD u Persijskom zalivu. Raspoređeni su nevidljivi bombarderi B-2 i podrška u vidu aviona za dopunu goriva, što Teheran tumači kao otvorenu pretnju. Predsednik Irana, Masud Pezeškijan, izjavio je da su njihove oružane snage podignute na najviši stepen pripravnosti.
Iako ton pregovora deluje mekše nego prethodnih godina, pozadina je i dalje puna nervoze. Tramp balansira između pritiska kod kuće i želje da ostavi istorijski pečat na Bliskom istoku.
U razgovorima sa Netanjahuom pokazao je spremnost da istovremeno igra na više tabli – ekonomskoj, bezbednosnoj i diplomatskoj. Ali kako se te table preklapaju u realnosti – to je ono što tek treba da se vidi.
Ako pregovori zaista zažive u subotu, svet će pratiti svaki potez. I svaka reč može da ima posledice, jer ono što se sada odvija iza zatvorenih vrata može da odredi konture bezbednosnog pejzaža narednih decenija.
A možda, jedan telefonski poziv više u ovom trenutku može napraviti razliku između mira i još jednog ozbiljnog pogoršanja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
