Na dan kada je Peking priredio veliku vojnu paradu povodom 80. godišnjice pobede u Kineskom narodnom ratu otpora i Drugom svetskom ratu, američki predsednik Donald Tramp ponovo je uspeo da privuče pažnju svojim rečima.
Parada na Trgu Tjenanmen, sa svim simbolima vojne moći i istorijskog sećanja, nije prošla nezapaženo ni u Vašingtonu. Tramp je u objavi na društvenoj mreži Truth Social otišao korak dalje – ironično je prokomentarisao događaj i usput ubacio neočekivanu optužbu.
„Veliko pitanje na koje treba odgovoriti“, napisao je Tramp, „jeste da li će kineski predsednik Si Đinping pomenuti ogromnu podršku i ‘krv’ koju su Sjedinjene Američke Države dale kako bi pomogle Kini da se oslobodi od veoma neprijateljskog stranog osvajača.“
Zatim je dodao i lični ton: „Želim vam divan i dug odmor predsedniku Siju i divnom narodu Kine. Molim vas, prenesite moje najtoplije želje Vladimiru Putinu i Kim Džong Unu dok kujete planove protiv Sjedinjenih Država.“
Rečenica u kojoj se sve meša – ironija, diplomatski pozdrav i prikrivena optužba – odjeknula je brzo u medijima.
Ali, samo dan kasnije, isti predsednik ublažio je ton. Govoreći u utorak, Tramp je rekao da ne vidi ozbiljnu opasnost u mogućem formiranju „osovine“ Kine i Rusije protiv američkih interesa.
Time je, barem privremeno, spustio tenziju koju je sam podigao. U političkim krugovima to se tumači kao njegov prepoznatljiv stil – oštra poruka pa brza korekcija, što ostavlja prostor za različita čitanja i nagađanja.
Na samoj paradi u Pekingu, kineski predsednik Si Đinping izbegao je direktno pominjanje Sjedinjenih Država. Njegova poruka bila je opšteg karaktera – zahvalio je svim zemljama na doprinosu pobedi, izbegavajući konfrontaciju u danu kada je Kina želela da istakne istorijsko jedinstvo i sećanje na borbu protiv japanske agresije. Time je, makar javno, odabrao ton sećanja i svečanosti, a ne političkog sukobljavanja.
Ovakav spoj događaja – vojna parada u srcu Pekinga, Trampove poruke na mreži Truth Social, pomen ruskog i severnokorejskog lidera u istoj rečenici sa kineskim predsednikom – otvara prostor za širu interpretaciju.
Da li je reč o realnom političkom zbližavanju ili o vešto odabranoj retorici koja ima više unutrašnjopolitičku težinu u SAD nego što odražava stanje na globalnoj sceni? Odgovor na to ostaje otvoren, a današnji svet pokazuje da granica između simbolike i stvarne politike nikada nije bila tanja.
Webtribune.rs
