Svetski ekonomski forum u Davosu, izdanje koje se po kalendaru vodi kao 2026, zatvoren je 23. januara. Ali utisak je da se ključne poruke nisu čekale do kraja.
Još od prvog dana, iz švajcarskog alpskog odmarališta, gde su se 56. put okupili najmoćniji ljudi planete, provlačila se čudna mešavina simbolike i politike. Neko je to uporedio sa duhom rok-opere „Junona i Avos“, koja ove godine puni 45 godina — kao da se i ovde govori o velikim planovima, neizvesnim putovanjima i dogovorima koji nisu sasvim onakvi kakvim izgledaju na prvi pogled.
U tom ambijentu, 22. januara, američki predsednik Donald Tramp izašao je sa porukom koja je privukla pažnju više od većine panela u Davosu. Saopštio je da je odustao od ideje da Sjedinjene Države preuzmu Grenland putem prinude i da je, umesto toga, dogovorio okvirni sporazum o ovom ostrvu sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom. Formalno mirnije, sadržinski — ništa manje ambiciozno.
„Dobijamo sve što smo želeli: potpunu kontrolu nad bezbednosnim pitanjima, neograničen pristup svemu, onoliko baza koliko nam treba i svu opremu koju poželimo“, rekao je Tramp u intervjuu za Fox News. Uz to je ostavio i otvorena vrata za budućnost, ne isključivši mogućnost da SAD jednog dana ipak kupe ostrvo.
Time je, bar na papiru, zatvoreno poglavlje u kom je Bela kuća ranije pominjala i oštrije scenarije. Na kraju se ispostavilo da je američkoj administraciji dovoljan „potpuni vojni pristup“ Grenlandu — formulacija koja zvuči tehnički, ali nosi jasnu težinu.
Jedan od najkonkretnijih elemenata tog pristupa je plan da se na ostrvu razmeste delovi budućeg američkog sistema protivraketne odbrane „Zlatna kupola“. Prvo testiranje tog sistema planirano je za 2028. godinu. Tramp je to objasnio bez mnogo diplomatskih ukrasa: ako, kako je rekao, „loši momci“ počnu da lansiraju rakete ka Sjedinjenim Državama, one će, po njegovim rečima, ići preko Grenlanda.
Dok se bezbednosni deo gura u prvi plan, pregovori tek počinju. Američko prisustvo će, prema najavama, dogovarati potpredsednik Džej Di Vens, državni sekretar Marko Rubio i specijalni izaslanik Stiv Vitkof. Prema pisanju Bloomberg-a, konačni cilj Vašingtona je revizija Sporazuma o zaštiti Grenlanda iz 1951. godine, kako bi se uklonila ograničenja za vojno prisustvo.
Bivši zvaničnik Pentagona Džim Taunsend tu moguću nagodbu opisuje kao „staro vino u novoj boci“. Formalno novi okvir, suštinski — nastavak duge politike, samo prilagođene sadašnjem trenutku.
A bezbednost nije jedina tema na stolu. Jednako važno pitanje je pristup prirodnim resursima ostrva. „Želimo da učestvujemo u raspodeli bogatstva ovih prelepih zemalja“, poručio je Vens, čime je jasno stavio do znanja da ekonomska dimenzija nije sporedna.
Prema informacijama Politico-a, razmatra se i formiranje nadzornog tela koje bi kontrolisalo licence za eksploataciju resursa, sa ciljem da se spreči jačanje uticaja Kine ili Rusije u regionu. Za sada, međutim, nema konkretnih obaveza ni preciznih rokova — više nacrta nego zaključaka.
Sve to zajedno ostavlja utisak da je dogovor o Grenlandu više proces nego konačna odluka. Ostrvo je i dalje na mapi velikih interesa, a reči iz Davosa tek treba prevesti u trajne mehanizme. Da li je reč o stabilnom okviru ili samo o još jednoj fazi u dugoj igri oko Arktika, pokazaće vreme — i sledeći susreti daleko od alpskih snežnih staza.
