Američki predsednik Donald Tramp ponovo je podigao prašinu – ovog puta zbog oštrog obračuna s Evropskom unijom.
U intervjuu za konzervativni kanal Newsmax, Tramp nije birao reči: optužio je EU da je decenijama „pljačkala“ Ameriku i dodao da su se evropski „prijatelji“ često pokazivali gorima od otvorenih neprijatelja.
„Vreme je da nam vratite pare“, poručio je Tramp, nagoveštavajući da neće biti nikakvih izuzetaka kada je reč o novim tarifama i carinama koje njegova administracija planira da uvede. „Ne možemo više da dozvolimo ovakvu nepravdu“, rekao je predsednik u svom prepoznatljivom, direktnom stilu.
Ali ovo nije samo još jedan Trampov gaf ili trenutak besa. Ovakvi komentari se savršeno uklapaju u njegovu dugogodišnju retoriku: Ameriku su, kako tvrdi, godinama izigravali čak i njeni formalni saveznici.
I u tom kontekstu, Evropa je stalna meta njegovih kritika – od pitanja troškova u NATO-u, preko trgovinskih sporazuma, pa sve do odnosa prema Kini i Rusiji.
U ovom konkretnom slučaju, Tramp ukazuje na neravnotežu u trgovinskim odnosima između SAD i EU, gde evropske zemlje, prema njegovim rečima, izvoze mnogo više u Ameriku nego što kupuju iz nje, i još pri tom uživaju u američkoj vojnoj zaštiti. „Imaju koristi sa svih strana – dok mi plaćamo račun“, naglasio je.
Trampova izjava da su „prijatelji ponekad gori od neprijatelja“ otvara duboko pitanje američkih odnosa sa starim savezničkim blokom. Ova formulacija može zvučati oštro, ali nije nova – koristi je već godinama, naročito kada govori o Nemačkoj, Francuskoj i Briselu.
Podsetimo, tokom svog prethodnog mandata, Tramp je često nazivao NATO „zastarelim“, a Angelu Merkel kritikovao što sarađuje s Moskvom oko gasovoda Severni tok.
Geopolitički gledano, Tramp pokušava da redefiniše podelu moći i odgovornosti unutar zapadnog savezništva. Njegov cilj je jasan: Želi da Ameriku stavi na prvo mesto, da spoljnu politiku vrati ekonomskim interesima, i da raskrsti sa „besplatnim ručkom“ koji su, kako tvrdi, uživali mnogi partneri širom sveta – uključujući EU, Japan, Južnu Koreju i druge.
Ali ova strategija ima i šire posledice. Trampovo insistiranje na carinama i tarifama protiv EU moglo bi dodatno da zategne transatlantske odnose, koji su već narušeni zbog razlika u pogledu Ukrajine, kineske tehnologije i klimatskih politika.
EU će, verovatno, uzvratiti kontramerama ako SAD zaista uvedu nove trgovinske barijere. U tom slučaju, ekonomski sukob između Vašingtona i Brisela mogao bi imati globalne posledice – ne samo za tržišta, već i za jedinstvo tzv. kolektivnog Zapada u sve nesigurnijem svetu.
Evropski zvaničnici već su reagovali na ove izjave, podsećajući da su SAD i EU najbliži partneri i da međusobna trgovina donosi korist obema stranama. Takođe, nezvanične izjave nekih američkih zvaničnika koje su dospele u javnost, a u kojima se Evropi s nipodaštavanjem govori kao o „slobodnjacima“, dodatno su zategle atmosferu.
U suštini, Tramp testira granice – kako savezništva, tako i političkog diskursa. Njegova poruka biračima je jasna: niko više neće koristiti Ameriku, pa makar to bio i formalni „prijatelj“.
S druge strane, pitanje je da li će takav pristup, ukoliko se pretvori u konkretnu politiku, ostaviti SAD usamljenima u svetu koji se sve brže polarizuje.
Ostaje da se vidi kako će EU reagovati na sve češće signale iz Bele kuće, ali jedno je sigurno: evropski lideri bi trebalo već sada da se pripreme na mandat predsednika koji ne veruje u diplomatiju već u direktnu pogodbu, po principu „uzmi ili ostavi“.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
