Kada se pogledaju rezultati srpske industrije od početka godine većina oblasti je u crvenom, osim duvanske, naftne i – farmaceutske industrije.
To nije neočekivano, jer je globalna ekonomska kriza ove godine, koju opisuju kao najoštriju još od Velike depresije 1929. godine, rezultat zdravstvene krize izazvane pandemijom korona virusa.
[adsenseyu1]
Ova specifičnost je dovela do toga da jedan od dobitnika pandemije bude i farmacija. Za prvih sedam meseci proizvodnja farmaceutske industrije bila je za skoro 13 odsto veća od prošlogodišnje proizvodnje.
Marko Đurić napravio NEVIĐENI SKANDAL: Javno izvređao visokopozicioniranu rusku političarku Mariju Zaharovu – OBJAVIO RAT RUSIJIhttps://t.co/g9CQXxa8iY
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) September 6, 2020
Ovo su još i ublaženi rezultati julskim usporavanjem, pošto je u aprilu i maju međugodišnji rast iznosio i oko 16 odsto.
Ionako ogroman biznis na globalnom nivou, sa prometom od čak 455 milijardi dolara, ove godine će zabeležiti dodatni rast, ali je ova kriza otkrila i neke slabosti koje pogađaju i druge industrijske oblasti.
[adsenseyu4]
Recimo, 90 odsto sastojaka za generičke lekove, a to su lekovi kojima je istekla patentna zaštita i slobodni su za proizvodnju, dolazi iz Kine.
Početkom godine imali smo zatvaranje Kine zbog epidemije korona virusa, zbog čega su lanci snabdevanja prekinuti ili otežani i zbog čega je pretila opasnost od nestašica lekova.
U našem slučaju, naveći proizvođač lekova u Srbiji Hemofarm, koji radi u okviru nemačke Štade je prema rečima generalnog direktora Ronalda Zeligera uspeo da na vreme obezbedi sirovine za nesmetanu proizvodnju.
„Aktuelna pandemija pogodila je na samo zdravlje celog sveta, već je uticala i na globalnu privredu. Kao neka vrsta korona-cunamija obrušila se na poslovanje gotovo svih industrija. Farmaceutska industrija nije izolovano ostrvo i na nju utiču kretanja u svim ostalim granama. Imali smo priliku da vidimo finansijske rezultate pojedinih farmaceutskih kompanija koje su iskazale gubitke u poslovanju za prvih šest meseci ove godine. Ako treba da sumiram, naša branša je u boljoj situaciji nego mnoge druge industrije, ali treba biti svestan da je pandemija direktno uticala na smanjenje stope rasta čak i u farmaceutskoj industriji. Štada je zabeležila rast prodaje od 16 odsto u prvih šest meseci, što znači da smo dobro poslovali. Razlog je jednostavan: reagovali smo na vreme, obezbedili dovoljno sirovina i omogućili da naša proizvodnja u Vršcu i na drugim lokacijama radi 24/7“, objašnjava Zeliger dodajući da je Hemofarm tokom pandenije proizveo više lekova nego ikada u istoriji fabrike dugoj 60 godina.
[adsenseyu1]
Da bi se non-stop proizvodilo najveći izazov je bio obezbediti da se radnici ne razbole
„Morali smo da osiguramo da naši ljudi u proizvodnji, pakovanju i logistici ostanu zdravi; najveći rizik bio je da zaposleni obole, jer bi se to direktno odrazilo na stabilnost proizvodnje. U Hemofarmu smo još od početka marta imali krizni štab koji se samo time bavio – obezbeđenjem svih uslova da korona ne pogodi naše proizvodne pogone. Uspeli smo u tome, pa za rezultat imamo da su lekovi uvek bili dostupni pacijentima i da, što se naših proizvoda tiče, nije bilo nikakvih nestašica na tržištu. Ne očekujem ih ni u narednom periodu, a za Hemofarm je srpsko tržište uvek prioritet – kakva god da je kriza, naše bolnice, apoteke i pacijenti će uvek biti prvi snabdeveni. Više puta sam govorio koliko je za svaku državu od strateškog značaja da ima proizvodnju lekova na svojoj teritoriji i to upravo vidimo u ovakvim krizama, jer u tom slučaju, čak i u najtežim vremenima, može da obezbedi lekove za svoje građane“, napominje prvi čovek Hemofarma.
Pandemija pojačana strahom je uticala da se tražnja za lekovima i preparatima značajno poveća i to pre svega u početnim mesecima, da bi se posle smanjila. Na to ukazuje i podatak da je u julu proizvodnja farmaceutske industrije smanjena za skoro četiri odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
[adsenseyu4]
„Ukoliko govorimo o projekcijama za naredni period, u ovom trenutku još je teško dati precizniju prognozu, jer ne znamo kakvu će formu i intenzitet pandemija imati tokom jeseni i zime. Mislim da su i farmaceutske kompanije smanjile svoja očekivanja za ovu godinu kada je reč o poslovnim rezultatima, ali kao što rekoh, u našoj industriji je situacija ipak bolja nego u mnogim drugima“, zaključuje Zeliger dodajući da je direktan uticaj pandemije na farmaciju nagla potreba za digitalizacijom proizvodnje i prodaje, ali i sve veće poverenje u lečenje na daljinu.
I Dušan Drenić, farmaceut i član Inicijative za farmaciju ističe da niko pa ni farmaceuti nisu bili spremni za ono što nas je pogodilo, aloi da je najvažnije da je snabdevanje ostalo neprekinuto.
“Pojavio se strah i to je normalna reakcija, ali mislim da su mediji doprineli da strah bude mnogo veći nego što je trebalo. Takođe tome su doprineli i postupci nadležnih, izjave u medijima ili pojavljivanje u medijima bez maski. Ako pozivate na ozbiljnost, onda se ponašajte ozbiljno. Najveći izazov je bio obezbeđivanje stabilnih i konstantnih kanala snabdevanja lekovima i medicinskom materijalom. Mislim da su farmaceuti to uspeli. Pojedinačno su se javljali primeri da se u nekom trenutku pojave više cene nekog materijala, ali na tržištu ne možete da odredite cenu. Što je veća potražnja veća je i cena. Farmaceutsko tržište je kao i svako drugo, ali glavno je bilo da se ne naruši kontinuitet snabdevanja”, smatra on ukazujući da sada dolazi do drugačijih situacija koje takođe nisu dobre.
“Sada imamo da se medicinske maske prodaju u običnim prodavnicama što nije dobro. Maska je medicinsko sredstvo za koju treba dozvola Agencije za lekove prilikom uvoza ili puštanja u prodaju. Maske u prodavnicama nemaju tu dozvolu, trgovci su videli šansu da zarade, niko ih ne kontroliše, a narod kupuje”, upozorava on dodajući da zaštitna maska nije modni detalj, pa da se nosi ispod brade ili oko ruke. “Treba je koristiti za ono za šta služi”.
On ističe da je na proleće sa izbijanjem epidemije došlo do navale na apoteke, ali se kasnije to smirilo i situacija se normalizuje.
“Apotekari su sve todobro izneli. Izdržali su i neprijatne scene građana u nekim slučajevima, ali 99 odsto građana je razumelo u kakvoj situaciji smo se nalazili”, napominje on dodajući i da je dobra strana svega ne samo što su ljudi počeli više da obraćaju pažnju na vitamine i druge suplemente već i što se mnogo više računa vodi o higijeni, a “preventiva je pola zdravlja”.
Iako je pandemija donela neke izazove za apotekare nije sakrila i probleme u poslovanju od ranije. Inicijativa za farmaciju okuplja farmaceute iz svih oblasti farmacije, a njihov cilj je prema rečima Drenića da se ovoj struci vrati nivo na kom je bila do pre dvadesetak godina.
“Poslednjih 20 godina farmaceutska struka unazađena i želimo da je dovedemo na nivo koji zaslužuje. Ako neko ima simptome bolesti najbrži način da dobije pomoć ili savet je apoteka, pre nego što se ode lekaru. Tu nema čekanja. Mi radimo na novom zakonu o apotekarskoj delatnosti i tražimo da se ukine uredba kojom se određuje marža za apoteke do 12 odsto. To je dovelo do besomučne trke među apotekama i obaranja cena dok na kraju ne ostanu samo veliki lanci. To male apoteke ne mogu da izdrže. Humanost farmaceuta pada u drugi plan. Naš cilj je da se očuva struka i da apoteke vratimo u stanje kada niste mogli da vidite u apotekama papuče, igračke i bilo šta što nije vezano za struku. Recimo u Grčkoj na kutijama za lek odštampana je cena. Zašto to ne bi bilo i kod nas. Onda bi se apoteke takmičile uslugom, savetom, a ne bi gledale kako što više da prodaju”, napominje on.
Azitromicin i Kovid 19
U borbi protiv Kovida 19 kao jedno od najjačih oružja medicine pojavio se antibiotik azitromicin. Molekul ovog kako ga zovu “pametnog” antibiotika je otkrio 1984. godine hemičar Slobodan Đokić.
“On je jedini čovek sa naših prostora koji je stvorio neki molekul u farmaciji. Otkrio ga je 1984. godine i s obzirom da je tada radio u Plivi, ona je dobila pravo distribucije tog leka na globalnom nivou, a licencu je kasnije otkupio Pfajzer. Taj lek se u originalu zvao Sumamed, a kasnije kada je isteklo patentno pravo počela je šira proizvodnja i Hemofarm ga sada proizvodi pod imenom Hemomicin. On je na prvoj liniji odbrane od Kovida 19”, objašnjava Drenić.
Tekst je nastao u okviru projekta koji finansijski podržava Ambasada Norveške u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Norveške ambasade, Balkan Trust for Democracy i German Marshall Fund kao partnera.
(Danas.rs)
