Vašington i Seul prave nove ratne planove kako bi se pozabavili poboljšanjima severnokorejskih snaga.
Međutim, Pentagon je trenutno prilično zauzet. Vojni analitičari govore o mogućim sukobima između Rusije, Kine i Irana. Da li bi Vašington mogao da se nosi sa četvrtim sukobom, i to istovremeno?
Prema CNN-u: SAD i Južna Koreja će razviti novi operativni ratni plan za rešavanje pretnje od Severne Koreje, izjavili su visoki zvaničnici odbrane u utorak, dok Pentagon prebacuje fokus na Indo-pacifički region nakon nedavno završenog pregleda položaja globalnih snaga.
Zvaničnici kažu da taj napor nije odgovor ni na jedan incident, već na činjenicu da je trenutni plan star oko deceniju.
Pregled odražava veći naglasak na Indo-Pacifiku. Zamenica pomoćnika sekretara za odbranu za strategiju i razvoj snaga Mara Karlin je objasnila: Globalni pregled položaja usmerava dodatnu saradnju sa saveznicima i partnerima širom regiona kako bi se unapredile inicijative koje doprinose regionalnoj stabilnosti i odvraćaju potencijalnu vojnu agresiju Kine i pretnje iz Severne Koreje. To jest, uobičajeni šablon.
Međutim, s obzirom na vremenske odrednice, postavlja se pitanje sa koliko kriza SAD mogu da se izbore odjednom.
Nedavno se G-7 sastao u Ujedinjenom Kraljevstvu i tom prilikom izdao saopštenje usmereno na pretnje Rusije Ukrajini: Svaka upotreba sile za promenu granica strogo je zabranjena međunarodnim pravom. Rusija ne treba da sumnja da bi dalja vojna agresija na Ukrajinu imala ogromne posledice i velike troškove kao odgovor.
Iako je fokus na ekonomskim sankcijama, kreatori politike razmatrali su niz vojnih opcija SAD.
Jedan je snažno naoružati Ukrajinu, poslati snage za specijalne operacije u Ukrajinu da stvore ljudski štit i podstaći saveznike da učine isto.
Drugi bi proširio potencijalno polje operacija, zapretio invazijom otcepljene teritorije Abhazije i Južne Osetije koje podržava Rusija, ubedio Tursku da favorizuje prolazak savezničkih ratnih brodova u Crno more, kako bi stekla pomorsku nadmoć i blokirao izolovanu rusku teritoriju Kalinjingrada.
Senator Rodžer Viker je predložio aktivno učešće u borbi, korišćenjem kopnenih snaga, brodova, pa čak i nuklearnog oružja.
Zar to ne bi bilo zabavno!
Predsednik Džozef Bajden rekao je da neće „jednostrano koristiti silu da se suprotstavi Rusiji“. To je, po svemu sudeći, sačuvalo opciju multilateralnog odgovora, koliko god to izgledalo malo verovatno. Štaviše, što je veća koncentracija suprotstavljenih snaga, veća je šansa za pogrešan, ili slučajan sukob.
Tajvan je još jedna opasna tačka. Čini se da većina spoljnopolitičke zajednice DC podržava vojnu intervenciju SAD, ako Kina upotrebi silu protiv Tajvana. Štaviše, podrška u Vašingtonu sve više raste da Sjedinjene Države zvanično objave da će ući u rat za ostrvo, samo 100 milja od kineske obale.
Šta bi značila borba sa Kinom? Pre pet godina, pre značajnih poboljšanja u kineskim oružanim snagama, Rand Corporation je upozorila:
Rat između Sjedinjenih Država i Kine mogao bi biti toliko poguban za obe zemlje, za istočnu Aziju i za svet da bi to moglo izgledati nezamislivo. Ipak, nije: Kina i Sjedinjene Države su u zavadi oko nekoliko regionalnih sporova koji bi mogli dovesti do vojne konfrontacije, ili čak nasilja između njih.
Obe zemlje imaju velike koncentracije vojnih snaga koje deluju u neposrednoj blizini. Ako dođe do incidenta, ili se kriza zahukta, obe strane imaju podsticaj da udare neprijateljske snage pre nego što budu napadnute. A ako su neprijateljstva izbila, i jedni i drugi imaju dovoljno snaga, tehnologije, industrijske moći i osoblja za borbu na ogromnim prostranstvima kopna, mora, vazduha, svemira i sajber prostora.
A šanse su se pomerile u pogrešnom pravcu u poslednjih pet godina. Vašington je u ozbiljnom riziku da izgubi rat koji ne bi bio ništa drugačiji od rata u Avganistanu ili Iraku, sa mogućnošću eskalacije u nuklearni.
Oživeli su i razgovori o mogućem sukobu sa Iranom. Politika „maksimalnog pritiska“ predsednika Donalda Trampa pretvorila se u katastrofu, gurajući Iran bliže razvoju nuklearnog kapaciteta, ako ne i nuklearnog oružja, kao i ohrabrujući Teheran da poveća svoje remetilačke aktivnosti u Persijskom zalivu.
Sada su pregovori o vraćanju nuklearnom sporazumu u zastoju. Nova, tvrdolinijska islamistička vlada prati Trampovu administraciju u pokušaju da dobije dodatne ustupke pretnjom da će otići, posebno imajući u vidu zabrinutost da povratak Amerike Zajedničkom sveobuhvatnom planu akcije možda neće trajati duže od januara 2025. Teheran izgleda želi dogovor, ali je spreman da ode u uverenju da može preživeti nastavak sankcija.
Državni sekretar Entoni Blinken pokušao je da izvrši pritisak na Iran ukazujući da je administracija „spremna da se okrene drugim opcijama“, što je standardni eufemizam za vojnu akciju.
Prošlog meseca general Kenet Mekenzi, komandant Centralne komande Sjedinjenih Država, tvrdio je da je Teheran „veoma blizu“ nuklearnom oružju, iako čak i izraelski bezbednosni zvaničnici potvrđuju da je preostalo mnogo vremena i truda da se stvarno stvori nuklearna bomba, a kamoli upotrebljivi arsenal.
Mekenzi je dodao: „Diplomate prednjače u ovome, ali Centralna komanda uvek ima niz planova koje bismo mogli da izvršimo, ako dobijemo uputstva.” Administracija navodno razmatra sve, od sabotažnih operacija do vojnih napada na iranska nuklearna mesta.
Takve akcije verovatno neće ispasti dobro. Teheran je nasilno odgovorio na ponovno uvođenje sankcija Trampove administracije i ubistvo komandanta snaga Kuds Kasema Sulejmanija.
Iran je nastavio da vojno interveniše širom regiona, prekinuo je promet nafte u Zalivu, razbio saudijska naftna postrojenja, pokrenuo raketne napade na američke baze u Iraku i podržao iračke milicije koje su napale iste objekte, kao i američku ambasadu.
Sjedinjene Države bi pobedile u svakom sukobu u konvencionalnom smislu, ali bi cena bila visoka – za iranske civile, narode Bliskog istoka i Sjedinjene Države.
Ilan Goldenberg iz Centra za novu američku bezbednost upozorio je na, doduše najgori scenario nekonvencionalnog ratovanja. Njegov otrežnjujući zaključak: Čak i bez ovakvih najgorih scenarija, svaki rat sa Iranom bi vezao Sjedinjene Države u još jedan bliskoistočni sukob u godinama koje dolaze.
Rat i njegove posledice verovatno bi koštale stotine milijardi dolara…buduće predsednike SAD. Takva posvećenost značila bi kraj navodnog prelaska Sjedinjenih Država na takmičenje sa velikim silama – Rusijom i Kinom.
Sada dodajte Korejsko poluostrvo. Demokratska Narodna Republika Koreja (DNRK) je mnogo opasnija od Irana. Iako znatno manja od Kine i Rusije, DNRK je dobro naoružana i spremna za rat.
Ukratko, primetio je analitičar Kajl Mizokami:
Kopneni rat sa Severnom Korejom bio bi izuzetno složena operacija sa značajnim vojnim i civilnim žrtvama na obe strane. U stvari, kopneni rat bi bio samo deo sukoba sa više domena koji bi verovatno uključivao raketne napade na Guam, Japan i Južnu Koreju, konvoje, čišćenje mina i druge operacije na moru koje uključuju američke, južnokorejske i japanske pomorske snage, pa čak i priprema američkih strateških snaga.
Za razliku od nedavnih operacija, američke snage bi se suočile sa značajnim rizikom u velikom broju, delujući protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja. Iako bi američke tehnološke prednosti, posebno u oblastima komunikacija, mobilnosti i vatrene moći, omogućile američkim i južnokorejskim snagama da prevladaju, bilo bi malo prostora za greške.
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
Webtribune.rs
