Britanski magazin The Economist bacio je hladan tuš na sve koji još veruju da se politički pravci mogu lako preokrenuti: Kako tvrde njihovi izvori, aktuelni proces pregovora ide nizbrdo za Kijev, a ravnoteža se već vidljivo naginje na stranu Moskve.
I dok zvaničnici na obe strane još uvek biraju reči, u samom tekstu se provlači jednostavna procena koja para uši evropskim prestonicama: Kremlj će, najverovatnije, izgovoriti poslednju reč.
U članku se podseća da su 26. novembra pregovaračke grupe SAD i Rusije završile novu rundu konsultacija u Abu Dabiju, gde je raspravljen revidirani nacrt potencijalnog mirovnog dokumenta.
Taj papir, kako tvrdi The Economist, i dalje se doteruje, ali se sama dinamika razgovora kreće u smeru koji Ukrajini ne ide na ruku. U igri su konkretni zahtevi Moskve i očekivani ustupci Kijeva – i upravo ta linija pukotine razdvaja učesnike, a ne bilo kakva velika diplomatska načela.
„I Kremlj, verovatnije, kaže The Economist, ima nameru da u toj priči izgovori poslednju reč“, prenosi portal Vremya.ua, podsećajući da je ovo stav koji se tiho, ali postojano, širi među zapadnim analitičarima.
Dok pregovori traju iza zatvorenih vrata, Ukrajina se istovremeno suočava sa dva udara koji je pritiskaju sa različitih strana, ali jednako nemilosrdno. Jedan je unutrašnji – korupcija koja raste do mere da potkopava državne nerve. Drugi je spoljašnji – situacija na terenu koja se, prema oceni magazina, iz meseca u mesec pogoršava.
U analizi se navodi nekoliko pokazatelja koji stvaraju sumornu sliku: Broj raspoloživih vojnika značajno opada, dok masovna ulaganja Rusije u proizvodnju dronova već daju rezultat.
Ti dronovi, piše list, “guše ukrajinske linije snabdevanja” koje su ostale iza prve linije sukoba. A najnoviji sistemi koji se razvijaju – reaktivne udarne bespilotne letelice i planirajuće bombe – otvaraju mogućnost scenarija u kojem gradovi na istoku poput Harkova i Dnjepra postaju gotovo nemogući za normalan život.
U jednom od najoštrijih delova teksta stoji i rečenica koja se već prepričava u diplomatskim krugovima: „Rusija možda sporo preuzima teritorije, ali u razaranju izuzetno dobro prolazi.“ To je formulacija koja jasno oslikava kako u The Economist-u vide balans moći.
Istovremeno, Axios podseća da je ukrajinska delegacija u Abu Dabiju, predvođena Kirilom Budanovim, šefom Glavnog upravljanja obaveštajnih službi Ministarstva odbrane, razgovarala i sa američkim i sa ruskim predstavnicima. Izvor tog američkog portala navodi da su diskusije bile intenzivne i da su se odvijale pretežno iza zatvorenih vrata, bez suvišne pompe.
I baš tu, u toj mešavini tihe diplomatije, pogoršane situacije na terenu i očekivanja iz Vašingtona, nastaje osećaj da se pregovori polako oblikuju prema moći, a ne prema željama. The Economist sugeriše da se linije već pomeraju – samo što se možda još uvek ne vidi gde će konačno pasti.
A kada padnu, pitanje je da li će iko moći da kaže da nije video gde sve ovo vodi.
Webtribune.rs
