Posle usvajanja zakona o „stranim agentima” u gruzijskom parlamentu i velikih protesta u maju koji su nedeljama trajali u gruzijskoj prestonici, Gruzija je na putu promene geopolitičkog pravca.
Prema zakonu, nezavisni mediji i druge organizacije civilnog društva moraju da se registruju kao „strani agenti“ i da dostave informacije državi ako dobijaju više od 20 odsto svojih sredstava iz inostranstva. S obzirom na to da je Gruzija zvanični kandidat za ulazak u EU od decembra 2023. godine, ovo je popriličan preokret.
Gruzijski san
U Gruziji je na vlasti partija Gruzijski san, koja se zalaže za „viševektorsku” geopolitičku strategiju, uz umereni skepticizam prema EU. Partija je normalizovala odnose sa Rusijom, ako se uporedi sa periodom kada je Sakašvili bio na vlasti u Gruziji. Međutim, zvanična politika Gruzije je i dalje ulazak u EU.
U tom kontekstu, jasno je da donošenje zakona o stranim agentima delimično ili potpuno uništava taj kurs.
U stvari, ovaj zakon je direktan napad gruzijskih vlasti na Zapad. Iako je zakon usvojio parlament, predsednica Zurabišvili je iskoristila priliku da ga ne potpiše.
Ako bi zakon bio do kraja usvojen, to bi moglo dovesti ne samo do oduzimanja Gruziji statusa kandidata za članstvo u EU, već i ukidanje bezviznog režima, kao i ograničene financijske pomoći od Zapada.
Moglo bi se reći da se zapravo radi o velikom zaokretu, kako političkom tako i gospodarskom. Postavlja se logično pitanje zbog čega se premijer Ivanišvili odlučio na takav potez.
Ucenjivanje Zapada
Jedan od razloga je svakako pokušaj gruzijskog premijera da ucenama Zapada otkloni određene probleme. Pre svega, to se odnosi na podršku EU opoziciji.
Isto tako, što je možda još važnije, da EU prestane da vrši pritisak na gruzijsko-ruske odnose. Prema mišljenju analitičara, premijer Ivanišvili je spreman da povuče sporni zakon ako EU pristane da reši pomenute probleme.
S druge strane, samo zato što zakon nije potpisao predsednik, jasno je da premijer nema čvrst stav za ovakvu vrstu pregovora.
Procene drugih analitičara ukazuju u pravcu strateškog okretanja Gruzije ka de fakto vrsti unije sa Ruskom Federacijom. Ova ocena je prirodno naišla na „plodno tlo“ među gruzijskom opozicijom, koja nije propustila priliku da optuži aktuelnu vlast za prorusko delovanje.
Drugi front
Naravno, od nadležnih se mogu čuti razni argumenti. Najzvučnije objašnjenje je da je ruska invazija na Ukrajinu „kriva” za ovu radikalnu promenu u toku Gruzijskog sna. Naime, nakon invazije, premijer Ivanišvili i ljudi oko njega su se uverili da će Zapad pokušati da uvuče Gruziju u rat kako bi otvorio drugi front protiv Rusije.
S tim u vezi, retorika Tbilisija je počela dramatično da se menja. Sve više se govorilo o pretnji od „ukrajinskog scenarija“, organizovanja novog „Majdana“ ili čak oružanog sukoba unutar zemlje.
U tom kontekstu, jasno je zašto bi premijer Ivanišvili išao tako daleko da prekine sve odnose sa Zapadom koristeći sporni zakon.
Posle toga, Gruzija bi imala malo izbora nego da se okrene Rusiji. To bi značilo da bi Gruzija finansijski i ekonomski potpuno zavisila od Rusije i Kine.
Južna Osetija i Abhazija
Naravno, u Gruziji kao „mač nad glavom” visi nerešen status dve odmetnute provincije: Južne Osetije i Abhazije. Te pokrajine su praktično pod kontrolom ruskih snaga i to stvara veliki problem za svako kretanje Gruzije ka Zapadu.
Prema glasinama koje kruže u diplomatskim krugovima, u zamenu za Tbilisijev kurs, Kremlj bi podržao povratak dva sporna regiona Gruziji sa posebnim statusom i veoma širokom autonomijom.
U tom slučaju, premijer bi to mogao da najavi kao obnavljanje teritorijalnog integriteta Gruzije. Moskva bi ključnu državu Zakavkazja, kroz koju prolaze najvažniji logistički putevi, uvela u svoju sferu uticaja. Nakon toga, Ruska Federacija bi dobila priliku da obnovi železničku rutu preko Gruzije i Jermenije do Irana, što bi bila definitivna strateška pobeda Kremlja.
Jermenija
Osim toga, preokret Tbilisija bi neizbežno uticao na geopolitički kurs Jermenije. Jermenija bi zbog svog geografskog položaja ili ostala okružena zemljama koje joj barem nisu naklonjene (Turska i Azerbejdžan) ili bi bila deo šireg saveza Irana i Rusije.
Ipak, još uvek se ne zna koliko je realna mogućnost ovakvog preokreta Gruzije. Otpor tome je izuzetno jak i unutar Gruzije i sa Zapada. Opozicija će gotovo sigurno nastaviti da protestuje, a uz to su i parlamentarni izbori krajem godine. Posle rata, verovatno najvažniji izbori za Gruziju, a opozicija ozbiljno računa na pobedu na talasu protesta.
(B92)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
