Nikada ranije SAD nisu ušle u ekonomski pad sa kombinovanim deficitom federalnog, državnog i lokalnog budžeta blizu osam procenata BDP-a.
To je globalna nesreća koja čeka da se dogodi, piše „Telegraf“ i dodaje da bi, ako SAD uđu u ozbiljnu recesiju, brojka mogla da eksplodira, bez obzira ko pobedi na izborima u novembru.
Hronična emisija duga na ovoj skali bi zaoštrila apetit sveta za američkim obveznicama, umanjujući sposobnost američke vlade da se bori protiv produženog ekonomskog pada. To bi imalo snažne posledice na svetski dolarizovani finansijski sistem, i opustošilo bi čitavu arhitekturu globalnih kreditnih ugovora povezanih sa prinosima na američki dug.
„SAD su uvek bile posebne, ali sada testiraju granice. Do sada se sve držalo zajedno, ali poslednje dve aukcije Trezora su bile veoma slabe, i mi to pažljivo pratimo“, rekao je Torsten Slok, glavni ekonomista u „Apolo global menadžmentu“.
Fiskalni ekces je bio teorijska opasnost sve dok je američka ekonomija cvetala. Došao je u oštriji fokus nakon straha od recesije u SAD ovog meseca. „U lošoj ekonomiji, poreski prihodi padaju, a naknade za nezaposlene rastu. Tada vidite fiskalni rizik“, kaže Slok.
Amerika se, piše „Telegraf“, kocka sa svojom sudbinom. Strukturno zaduživanje na ovoj skali za finansiranje potrošnje je dokaz dekadentnog društva koje je izgubilo svaku samodisciplinu.
„Tržišta bi u nekom trenutku mogla dovesti u pitanje fiskalnu održivost. Iz iskustva znamo da stvari izgledaju održivo sve dok, odjednom, više ne rade“, rekao je Klaudio Borio, iskusni ekonomista u Banci za međunarodna poravnanja.
Da li su SAD blizu recesije ili ne, predmet je debate. Rast u maloprodaji u julu ponovo je ublažio strahove, ali ova navala kupovine bila je moguća samo zato što je stopa lične štednje pala na 3,4 odsto, baš kao što je bila u poslednjim mesecima 2007. pre početka Velike recesije. Kada je stopa štednje tako niska, vraćanje je još teže. To je znak upozorenja, a ne znak snage.
Fedova politika „zavisnosti od podataka“ ostavlja ga taocem indikatora koji zaostaju – tj. usluge inflacije – i gotovo garantuje da će reagovati prekasno kada se privreda preokrene.
Fed će, navodi autor, verovatno biti ponovo primoran da uđe u kupovinu američkog duga, ovog puta suzbijajući prinose Trezora grubom silom, kao što su to činili tokom devet godina između 1942. i 1951. godine.
Tada su ograničili su kratkoročne zapise na 0,375 odsto, a dugoročne obveznice na 2,5 odsto. Pošto je inflacija bila 20 odsto, na kraju je to bila eksproprijacija postojećih vlasnika obveznica. Ali to je barem bio privremeni lek dok Amerika ne dovede svoju kuću u red. Amerika ovoga puta ne radi tako nešto.
Kupovina obveznica bi u stvarnosti bila otvoreno novčano finansiranje duga Trezora. I na to ne bi mogli da utiču ni Tramp ni Kamala Haris.
Ono što počinje kao trajni fiskalni poremećaj evoluira u trajni monetarni poremećaj. Ovamo Amerika sada ide brzim kasom.
Nijedna druga država ili blok još nije u stanju da učvrsti međunarodni valutni i kreditni sistem. Nijedna druga valuta nije spremna da istisne dolar. Svi ćemo morati da živimo sa pijanim hegemonom, zaključuje autor teksta u „Telegrafu“ , ekonomski urednik lista Ambroz Evans-Pričard.
(RT)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
