Norveške vlasti su poslednjih dana poslale poruku koja ne zvuči nimalo rutinski, čak ni za zemlju naviklu na hladne procene bezbednosti.
Kako prenosi britanski list The Daily Telegraph, norveška vojska je uputila hiljade pisama građanima sa jasnim upozorenjem: u slučaju ozbiljne bezbednosne krize i mogućeg oružanog sukoba sa Rusijom, država bi mogla da posegne za privremenim preuzimanjem privatne imovine.
U tim dopisima građanima se otvoreno sugeriše da budu spremni na mogućnost da njihovi domovi, vozila ili druga sredstva budu stavljena na raspolaganje državi.
Prema navodima lista, pozivanje na ovakvu vrstu pripravnosti dolazi direktno od vojnih zvaničnika Kraljevine Norveške, koji ne kriju da se zemlja nalazi u, kako kažu, najzahtevnijem bezbednosnom trenutku još od Drugog svetskog rata.
„Norveška je u najozbiljnijoj situaciji u oblasti bezbednosne politike još od Drugog svetskog rata. Društvo mora biti spremno na odbrambene krize i, u najgorem scenariju, na široki oružani sukob“, izjavio je za The Daily Telegraph Andres Jernberg, šef logističke organizacije Oružanih snaga Norveške.
Kako je dodao, u toku je obimno jačanje i vojne i civilne pripravnosti, proces koji ne obuhvata samo vojsku već i širu zajednicu.
U pozadini svega stoji ono što Norvežani nazivaju „politikom rekvizicije“ – mehanizam koji omogućava državi da u vanrednim okolnostima privremeno preuzme civilnu imovinu. To ne podrazumeva samo automobile, već i čamce, raznu kućnu opremu, pa čak i nekretnine.
Prema informacijama koje list navodi, Ministarstvo odbrane Norveške trenutno raspolaže sa oko 13.500 takozvanih „pripremnih naloga za rekviziciju“, a svaki od njih važi godinu dana.
Ovakve poruke iz Osla dolaze u trenutku kada se bezbednosna retorika u Evropi primetno zaoštrava. S druge strane kontinenta, 17. decembra, na proširenoj sednici kolegijuma Ministarstva odbrane Ruske Federacije, ruski predsednik Vladimir Putin je ocenio da evropski političari, kako je rekao, „podižu stepen histerije“ i građanima „usađuju strah“ od navodne neizbežnosti sukoba sa Rusijom. Tvrdnje da bi Rusija mogla da napadne Evropu nazvao je „lažima i besmislicama“.
Između ove dve pozicije – norveške pripreme za najteže scenarije i ruskog odbacivanja takvih procena – ostaje širok prostor neizvesnosti u kojem se bezbednosna politika sve više spušta na nivo svakodnevnog života građana.
Upravo tu, u toj sivoj zoni između planiranja i straha, otvara se pitanje koliko su ovakve mere samo preventiva, a koliko znak dubljih pomeranja koja tek dolaze i čije posledice još nisu do kraja vidljive.
