Sukob između Irana i Izraela, koji je intenziviran iranskim raketnim napadom, označava dramatičan porast tenzija na Bliskom istoku, gde već dugo traje neobjavljena ratna situacija.
Iako političari često koriste izraze kao što su „eskalacija“ i „napetost“ kako bi umanjili ozbiljnost sukoba, stvarnost je mnogo mračnija.
U ovakvom kontekstu, gde se stotine raketa ispaljuju u roku od jednog sata, gde se tenkovi probijaju kroz neprijateljsku odbranu i gde se vrše diverzantske akcije, jedini ispravan termin je „rat“.
Ovaj sukob nije samo stvar diplomatskih reči i ograničenih vojnih operacija, već je on u punom jeku i ima potencijal da izazove velike posledice na međunarodnom planu.
Iran i Izrael u stalnom stanju sukoba
Iran i Izrael su već dugo u neprijateljskim odnosima, a najnoviji događaji dodatno su zaoštrili situaciju. Dok Izrael tvrdi da je iranski raketni napad bio neefikasan i da nije prouzrokovao značajnu štetu, Iran se drži stava da je 90 procenata raketa pogodilo ciljeve, uključujući i važne vojne i infrastrukturne objekte.
Posebno značajno je iransko tvrđenje da su uništili više od 20 izraelskih aviona F-35 na vojnoj bazi Nevatim, kao i da su pogodili ključne objekte izraelske obaveštajne agencije Mossad.
Ove tvrdnje, međutim, nije moguće proveriti zbog izraelske vojne cenzure koja je sprečila objavljivanje bilo kakvih fotografija ili video materijala koji bi potvrdili ili opovrgli ove informacije.
Međutim, bez obzira na to da li su iranske rakete zaista prouzrokovale toliku štetu ili ne, jasno je da su tenzije između ove dve zemlje dostigle novu tačku usijanja.
Iranska strana najavljuje dodatne „snažne i razorne udare“, dok premijer Izraela, Benjamin Netanijahu, najavljuje da će Iran „biti kažnjen“ za svoju, kako je rekao, „najveću grešku“.
U Tel Avivu se govori o značajnom odgovoru na iransku agresiju, a pažnja je usmerena na analizu mogućih ciljeva u Iranu, među kojima se nalaze i nuklearni objekti.
Reakcija međunarodne zajednice
Međunarodna zajednica posmatra ovaj sukob sa velikom zabrinutošću. Sjedinjene Američke Države, koje su ključni saveznik Izraela, preduzele su mere kako bi zaštitile svoje interese u regionu.
Dva američka razarača, „Balkeley“ i „Cole“, učestvovala su u obaranju iranskih raketa, a Pentagon je istakao da su njihove snage u regionu spremne za širok spektar pretnji. Osim SAD-a, u pomoć Izraelu priskočile su i druge zapadne zemlje poput Francuske i Velike Britanije.
S druge strane, iranski saveznici, uključujući grupaciju Hezbolah u Libanu, aktivno su uključeni u sukob. Izrael je nastavio sa vazdušnim napadima na položaje Hezbolaha u Libanu, što je rezultiralo desetinama civilnih žrtava u Bejrutu.
Ovaj sukob preti da se proširi, a mnoge zemlje su već počele evakuaciju svojih građana iz regiona. Avio kompanije, poput British Airways-a i Air France-a, već su obustavile letove u ovaj deo sveta zbog eskalacije sukoba.
Pozicija Rusije i drugih sila
Zvanična Moskva, preko svoje portparolke Ministarstva spoljnih poslova, Marije Zaharove, oštro je kritikovala američku politiku na Bliskom istoku. Prema njenim rečima, administracija Džoa Bajdena doživela je potpuni neuspeh, a njihova politika dovela je do „krvave drame“ koja se samo pogoršava.
Ona je optužila američku vladu da nije uspela da reši krizu, te da njeni nejasni stavovi pokazuju „potpunu bespomoćnost“ u vođenju međunarodnih poslova.
Prema njenom mišljenju, američki vojni lideri shvataju da prisustvo na Bliskom istoku nosi ogroman rizik od vojnih gubitaka, što je razlog zbog kojeg SAD pokušavaju da prebace odgovornost za bezbednost na svoje saveznike, dok zadržavaju ulogu iz pozadine.
Strategijska dilema za Izrael i SAD
Ostaje pitanje kako će se sukob dalje razvijati. Izraelski lideri su svesni da bi odmazda protiv Irana mogla izazvati dodatnu eskalaciju, naročito ako bi ciljevi bili iranski nuklearni objekti.
Sjedinjene Američke Države ostavljaju mogućnost otvorenom, ne isključujući vojnu akciju, ali svesne su da bi takav potez mogao imati dalekosežne posledice po stabilnost celog Bliskog istoka.
Međutim, u Izraelu postoji snažan pritisak da se odgovori na iranske napade, a premijer Netanijahu će morati pažljivo da balansira između vojnih i diplomatskih opcija, uz konsultacije sa saveznicima, pre nego što povuče sledeći potez.
Iran, s druge strane, nastavlja sa pretnjama i spreman je da eskalira sukob ako bude potrebno, ali i dalje ostavlja mogućnost za diplomatske opcije, tvrdeći da je njihova strategija ograničena kako bi izbegli masovne civilne žrtve.
Na raskršću
Sukob između Irana i Izraela postao je mnogo više od retorike. Ratni pokliči, pretnje i vojni udari pokazuju da je Bliski istok na ivici još veće krize. U ovakvoj situaciji, svaka odluka može imati ogroman uticaj na dalji tok događaja.
Iran i Izrael, uz učešće drugih međunarodnih aktera, nalaze se na raskršću – hoće li dalje eskalirati sukob ili će se pojaviti neka vrsta diplomatskog rešenja?
Dok se svet suočava sa mogućnošću sveobuhvatnog rata, svi čekaju da vide koji će biti sledeći koraci u ovoj složenoj geopolitičkoj igri.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
