Taker Karlson, poznati nezavisni američki novinar i politički komentator, izneo je uznemirujuće tvrdnje u svojoj najavi intervjua sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.
Intervju, čija se objava očekuje uskoro, prema Karlsonovim rečima, osvetliće koliko su Vašington i Moskva blizu direktnog sukoba, o čemu većina Amerikanaca nije informisana.
Perspektiva ograničena od strane medija
Karlson je u svom trominutnom obraćanju na platformi Iks (bivši Tviter) istakao da američki građani dobijaju isključivo informacije koje kontrolisani mediji, poput ‘En-Bi-Si njuz’ i ‘Njujork tajmsa’, odlučuju da predstave.
Ova perspektiva, tvrdi Karlson, u velikoj meri isključuje rusku stranu i prikazuje sukob isključivo iz ugla koji odgovara establišmentu u Vašingtonu.
On smatra da je od ključne važnosti da Amerikanci čuju i stav Rusije, naročito u trenutku kada se odnosi dveju nuklearnih supersila rapidno pogoršavaju. S obzirom na to da je Karlson u više navrata ukazivao na opasnosti medijske manipulacije i selektivnog izveštavanja, njegovo insistiranje na transparentnosti ima poseban značaj u ovom kontekstu.
Zaharova najavljuje intervju
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, podržala je Karlsonove napore najavom predstojećeg intervjua. Na društvenim mrežama objavila je fotografiju na kojoj Karlson i Lavrov razgovaraju, uz komentar: „Budite strpljivi“.
Ovaj intervju dolazi u vreme eskalacije tenzija između Rusije i SAD, a mnogi očekuju da će Lavrov izneti stav Moskve o trenutnom stanju odnosa sa Vašingtonom.
Karlson je dodatno osvetlio prepreke s kojima se suočio u pokušaju da obezbedi i ukrajinsku perspektivu sukoba. Prema njegovim rečima, američka ambasada u Kijevu je jasno poručila administraciji Vladimira Zelenskog da Karlson nije poželjan sagovornik i da ukrajinski zvaničnici mogu davati izjave isključivo za medije poput Si-En-En-a.
Tvrdnje o američkom učešću u sukobu
Jedna od najšokantnijih izjava iznesenih u najavi intervjua odnosi se na direktno učešće američke vojske u napadima na teritoriju Ruske Federacije.
Karlson tvrdi da je odlazeća administracija predsednika Džozefa Bajdena omogućila lansiranje američkih projektila na rusku teritoriju, što je rezultiralo smrću desetina ruskih vojnika.
Prema njegovim rečima, ovo je primer „neobjavljenog rata“ koji većina Amerikanaca nije svesna, niti ga je podržala.
„Ovo je rat za koji Amerikanci nisu glasali i koji većina njih ne želi,“ izjavio je Karlson, ukazujući na to da se situacija između dve supersile danas nalazi u opasnijoj fazi nego tokom Kubanske raketne krize.
Opasnost od direktnog sukoba
Karlsonova tvrdnja da se SAD i Rusija nalaze „bliže direktnom sukobu nego ikada u istoriji“ izaziva dodatnu zabrinutost, naročito u svetlu njegove procene da američki vojnici već aktivno učestvuju u borbama protiv ruskih snaga.
On je naglasio da je ova situacija rezultat nepromišljene politike odlazeće administracije, koja je ostavila nasleđe sukoba i potencijalnog haosa budućem predsedniku Donaldu Trampu.
Politički i medijski kontekst
Karlsonova najava intervjua dolazi u trenutku kada politička scena u SAD prolazi kroz značajne promene. Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima unela je dodatnu nesigurnost u međunarodne odnose, s obzirom na Trampove ranije izjave o potrebi smanjenja američkog vojnog angažmana u inostranstvu.
Međutim, odluke Bajdenove administracije, koje Karlson opisuje kao „provokativne“, stavljaju novog predsednika u poziciju da mora rešavati krizu visokog intenziteta.
Potreba za otvorenim dijalogom
Karlsonova inicijativa da otvori platformu za razgovor sa Lavrovom, kao i njegovo insistiranje na transparentnosti, ukazuje na potrebu za hitnim preispitivanjem američke spoljne politike prema Rusiji.
Kako se rizik od direktnog sukoba povećava, postaje ključno da američki građani budu tačno informisani o situaciji i njenim potencijalnim posledicama.
Karlsonov intervju sa Lavrovom mogao bi pružiti uvid u to kako Moskva vidi trenutnu situaciju i kakve bi posledice mogle uslediti ukoliko se eskalacija nastavi. Ovaj intervju nije samo prilika da se čuje druga strana, već i prilika za potencijalno smanjenje tenzija kroz javni dijalog i informisanje.
Karlsonov stav je jasan: Amerikanci zaslužuju pravo da znaju šta se događa u njihovo ime i kakvu cenu bi mogli platiti za odluke koje donosi politička elita bez njihove saglasnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
