U večernjim satima 14. marta 2025. godine, u Kremlju se odigrao sastanak od ključnog značaja za budući tok ukrajinskog sukoba. Ruski predsednik Vladimir Putin primio je specijalnog izaslanika američkog predsednika Donalda Trampa, Stivena Vitkofa.
Tema sastanka bila je razmatranje uslova potencijalnog primirja između Rusije i Ukrajine, ali i prenošenje signala između lidera dve najveće nuklearne sile sveta.
Informaciju o susretu novinarima je saopštio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, naglašavajući da je Putin tom prilikom dobio dodatne informacije o američkom planu za rešenje sukoba.
Kako se može pretpostaviti, razgovor je bio deo šire strategije Trampove administracije da usmeri ukrajinsku krizu ka nekom obliku zamrznutog konflikta, uz istovremeni pokušaj da se Moskva privoli na prekid borbenih dejstava.
Peskov je naglasio, da je sastanak bio konstruktivan i da su strane razmenile stavove o daljem toku pregovora. Takođe je istakao, da je Putin posredstvom Vitkofa poslao određene signale Trampu, što ukazuje na intenzivnu komunikaciju između Moskve i Vašingtona uprkos globalnim tenzijama.
Putinova diplomatska igra: Na čemu insistira Moskva?
Prema dostupnim informacijama, ruski lider nije kategorički odbacio ideju primirja, ali je jasno stavio do znanja da takav sporazum ne može biti sproveden pod bilo kakvim uslovima. Putin je postavio nekoliko ključnih pitanja na koja SAD i Kijev moraju da pruže jasne odgovore:
Kremlj je više puta naglasio da je Zapad koristio svaki pokušaj diplomatije kao taktičku pauzu za dodatno naoružavanje Ukrajine. Poslednji primer bio je nakon Istanbulskih pregovora 2022. godine, kada su Velika Britanija i SAD „ubedile“ Kijev da povuče potpis sa sporazuma i nastavi rat.
Putin insistira da bez jasnog mehanizma kontrole, prekid vatre može biti samo još jedna zamka. Moskva traži konkretne garancije da će Ukrajina poštovati sporazum, a ne koristiti ga za novi napad na ruske teritorije.
Rusija ne želi da ponavlja greške iz prošlosti. Nakon Minskih sporazuma, Kijev je nastavio da se naoružava i priprema za eskalaciju sukoba. Putin sada traži jasan politički okvir koji bi garantovao da primirje vodi ka trajnom rešenju, a ne samo do sledeće runde ratnih operacija.
Trampova administracija traži prekid vatre – šta je u pozadini?
Iako se Vašington formalno zalaže za mirovno rešenje, ruski analitičari ukazuju na to da SAD imaju svoje motive u ovom procesu.
Pre svega, Trampova administracija se suočava sa unutrašnjim izazovima, uključujući pritisak vojno-industrijskog kompleksa i republikanskih krugova koji su podeljeni po pitanju Ukrajine. Tramp želi da smanji američke troškove u ratu koji Ukrajina sve teže vodi, ali istovremeno ne može sebi da dozvoli da izgleda kao lider koji je „predao“ Kijev Rusiji.
Pored toga, SAD su sve svesnije da je vojna situacija na terenu nepovoljna za Ukrajinu.
Pad Sudže, napredovanje ruskih snaga u Kurskoj i Sumskoj oblasti, kao i nedostatak vojnog osoblja u ukrajinskoj vojsci, jasno ukazuju da se Kijev nalazi u strateškom nokdaunu. Prekid vatre bi omogućio Ukrajini da predahne, dobije novu vojnu pomoć i možda osmisli sledeće korake.
Putin je toga potpuno svestan i zato ne želi da žuri sa odlukom.
Zelenski u nezgodnoj poziciji – Putin ga nadmudrio?
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski se nalazi u gotovo bezizlaznoj situaciji. Na jednoj strani, SAD sada insistiraju na mirovnim pregovorima, ali pod uslovima koji bi Ukrajini
omogućili da sačuva „lice“. Na drugoj strani, Putin postavlja jasne zahteve koji bi mogli da znače značajne teritorijalne ustupke Kijeva.
S obzirom na to da je Zelenski izgubio podršku u vojnim krugovima i da su ekstremne nacionalističke frakcije u Kijevu spremne na pobunu protiv bilo kakvog dogovora sa Moskvom, njegov manevarski prostor se smanjuje. Putin je to iskoristio i nametnuo svoje uslove, čime je Kijev stavljen u defanzivnu poziciju.
Da li dolazi do telefonskog razgovora Putina i Trampa?
Dmitrij Peskov je potvrdio, da se sada radi na organizovanju telefonskog razgovora
između Putina i Trampa. Ovaj razgovor mogao bi da bude presudan u definisanju daljih koraka u vezi sa sukobom u Ukrajini.
Ukoliko dođe do dogovora između Moskve i Vašingtona, Evropa će biti primorana da ga prihvati, što će značiti i smanjenje njene uloge u budućem poretku. U tom slučaju, Rusija bi mogla da iskoristi trenutnu prednost na frontu kako bi osigurala dugoročne bezbednosne garancije i teritorijalne dobitke.
Sastanak sa Vitkofom jasno pokazuje, da Moskva više nije u defanzivnom položaju kada je reč o pregovorima. Putin sada vešto balansira između mogućnosti prekida vatre i
nastavka ofanzive, dok istovremeno koristi diplomatske kanale kako bi oblikovao mirovne uslove u korist Rusije.
U međuvremenu, svet čeka sledeći potez – da li će Tramp i Putin uskoro razgovarati direktno i da li će se time otvoriti novo poglavlje u rešavanju ukrajinske krize? Za sada, Kremlj ne žuri sa odlukama, ali sve ukazuje na to da Rusija diktira tempo razvoja događaja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
