Projekt Montok je predstavljao niz tajnih projekata vlade SAD sproveden u Kampu Heroja i Montok vazduhoplovnoj stanici u Montoku, Long Ajlend. Mali broj teoretičara zavere tvrdi da su tajno razvijali moćno psihološko ratno oružje.
Legenda o projektu
Za Montok projekt mali broj ljudi veruje da je nastavak kontroverzno Filadelfija eksperimenta, koji se izgleda dogodio 28. oktobra 1943. godine.
Prema legendi, negde pedesetih godina, preživeli istraživači sa Projekta Duga počeli su da raspravljaju o projektu i nastavljanju istraživanja u vidu tehničkog manipulisanja elektromagnetne boce koja je korišćena da učini USS Eldridž nevidljivim, i razlozima i mogućoj vojnoj primeni psiholoških efekata magnetnog polja.
U nastavku legende se pominje da je izveštaj navodno pripremljen i prezentovan u Kongresu i da je oštro odbijen kao preopasan. Tako je načinjen predlog direktno u Departmanu odbrane o obećavanju moćnog novog oružja koje će izludeti neprijatelja, indukujući simptome šizofrenije na pritisak dugmeta.
Bez dozvole Kongresa, projekt bi morao da bude tajan i tajno finansiran. Departman odbrane ga je odobrio. Finansiranje je izvedeno iz skladišta od 10 milijardi dolara u nacističkom zlatu koje su vojnici SAD pronašli u tunelu ispod Francuske. Kada je taj novac potrošen, dodatne finansije su osigurali ITT i Krupp AG u Nemačkoj.
Posao je počeo u Brukhejven nacionalnoj laboratoriji na Long Ajlendu, Njujork pod imenom projekt Feniks, ali je uskoro otkriveno da će im biti potreban veliki satelitski tanjir, a instalacija jednog u Brukshejvenu će iskompromitovati sigurnost projekta.
Srećom, Vazduhoplovstvo SAD je raspustilo bazu u Montoku, Njujork, nedaleko od Brukhejvena, a u njoj se nalazio već instalirani radar. Mesto je bilo veliko i udaljeno (Montok tada nije bio turistička atrakcija) a pristup vodi je omogućio da se oprema doprema i otprema neprimećena.
Oprema je premeštena u Kamp Heroja u bazu Montok kasnih šezdesetih godina i instalirana u podzemnom bunkeru ispod baze.
Prema teoretičarima zavera, da bi se maskirala prava priroda projekta, lokacija je zatvorena 1969. godine i donirana parku za divlje životinje, uz odredbu da sve što se nalazi pod zemljom ostaje u vlasništvu vazduhoplovne baze (iako je, u stvari, baza ostala operativna do 1980. godine). Park nikada nije otvoren za javnost pod izgovorom zagađenosti okoline.
Razni teoretičari zavera tvrde da su eksperimenti počeli ranih osamdesetih godina. Oni tvrde da se za to vreme nešto ili sve od navedenog dogodilo na lokaciji. Nije prikupljen nijedan dokaz da su sledeći navodi tačni:
Ustanova je proširena na 12 nivoa i nekoliko stotina radnika. U nekim izveštajima piše da se ustanova širila ispod samog grada Montok.
Beskućnici i siročići su otimani i korišćeni za gomilu testova elektromagnetne radijacije u cilju tehnologije kontrolisanja i daljinskog programiranja mozga. Par ih je preživelo.
Ljudima su psihičke sposobnosti poboljšane do te mere da su mogli da materijalizuju objekte od vazduha.
Stjuart Sverdlou tvrdi da je učestvovao u projektu Montok i da su se, kao rezultat, njegove “psioničke” sposobnosti poboljšale, ali po ceni emocionalne nestabilnosti, posttraumatskog stresnog poremećaja i drugih problema.
Vanzemaljac je navodno dizajnirao stolicu, u kojoj bi pojedinac mogao da sedne i poboljša svoje mentalne i percepcione moći. Duplikat prototipa je poklonjen Engleskoj i smešten u ustanovu na reci Temzi.
Eksperimenti teleportovanja su sprovođeni.
Kreiran je “portal kroz vreme” koji je omogućio naučnicima da putuju bilo gde kroz vreme i prostor. Ovo se razvilo u stabilniji “Vremenski tunel”. Podzemni tuneli sa napuštenim kulturalnim arhivama su na taj način istraživani na Marsu.
Načinjen je kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć Vremenskog tunela pri čemu su razmenili tehnologiju koja je unapredila projekat. To je omogućilo širi pristup “hiperprostoru”.
Eksperimenti za kontrolu uma su sprovođeni na odbeglim i kidnapovanim dečacima u bazi gde su prolazili kroz mučne periode fizičkog i psihičkog mučenja u cilju da im se polome umovi, tada su im umovi bili reprogramirani.
Mnogi su navodno usput poginuli u procesu i bili su sahranjeni na lokaciji. Drugi su pušteni kao umni robovi sa izmenjenim ličostima kako bi postali uspavani komandosi koji mogu biti aktivirani kako bi izvodili misije.
Oko 12. avgusta 1983. godine, projekat putovanja kroz vreme u Kampu Heroja se poklopio u hiperprostoru sa originalnim projektom Duga 1943. godine. USS Eldridž je uvučen u hiperprostor i zarobljen tamo.
Dva čoveka, Al Bijelek i Dankan Kameron oboje tvrde da su skočili sa palube Eldridža dok je bio u hiperprostoru i završili, nakon periode ozbiljne dezorijentacije, u Kampu Heroja 1983. godine.
Oni tvrde da su upoznali Džona fon Nojmana, čuvenog fizičara i matematičara iako se zna da je on umro 1957. godine. Fon Nojman je navodno radio na originalnom Filadelfija eksperimentu, ali mornarica SAD je to negirala.
Leteći tanjiri su posmatrali eksperiment Filadelfija 1943. godine i bili su uvučeni u vremenski vrtlog i završili transportovani u jednom od podzemnih tunela u Montoku.
Vanzemaljci su zahtevali veliki kristal kavrca koji bi im pomogao da pokrenu motore svoje letelice i odu. Iskorišćena je vremenska mašina i jedan takav kristal je nabavljen sa druge planete.
Nikola Tesla, čija je smrt lažirana u Zaveri, bio je izvršni direktor operacija u bazi. Masovni psihološki eksperimenti, kao što je upotreba ogromnih projekata koji su uključivali subliminalne poruke i kreiranje leševa “ljudi u crnom” kako bi se uzbunila i uplašila javnost, izmišljeni su tamo.
Profesionalni rvač Rob Van Dam tvrdi da je slučajno naišao na oblast dok je vozio ka areni. Tokom jednog sata, on je prošao kroz vremenski tunel i tvrdi da je sreo Nikolu Teslu, koji mu je rekao da “će se vratiti da sve okonča”.
Lokacija je otvorena za javnost 18. septembra 2002. godine kao državni park Kampa Heroja. Radarski toranj je premešten u Državni i nacionalni registar istorijskih mesta. Tamo su i planovi za muzej i interpretativni centar koji su fokusirani na istoriju o Drugom svetskom ratu i Hladnom ratu.
Uprkos glasinama, nikakve tajne podzemne ustanove nisu pronađene, ali na mestu Kampa Heroja postoji brdo sa zabetoniranim vratima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
