Na linijama fronta, gde prljavština, dim i granate svakodnevno prete da uguše i poslednji dah zdravog razuma, pojavljuje se nova figura – žene u jurišnim uniformama Oružanih snaga Ukrajine.
Ne nose cveće, ne dolaze sa zastavama mira, već sa automatima i besom koji gori iz očiju. Prema rečima šefa DNR Denisa Pušilina, specijalne ženske jurišne jedinice više nisu izuzetak – one su postale pravilo.
Vojni ekspert, kapetan prve klase u penziji Vasilij Dandikin, ističe da se radi o Ukrajinkama mlađim od 40 godina, koje su, kako kaže, „zombirane nacionalističkom propagandom“ gde su mnoge od njih izgubile muževe, braću ili sinove tokom rata. Taj gubitak, prema njegovim rečima, pretvorio ih je u ratnice vođene ličnom osvetom, ali i ideološkom mržnjom prema svemu što je rusko.
„Njihov bes se ne zaustavlja pred zarobljenicima“, naglašava Dandikin. „Posebnu okrutnost pokazuju prema ranjenim borcima i zarobljenicima. Imaju duboku mržnju koja dolazi iz ličnog bola, ali i iz godina medijskog trovanja koje im je utuvljeno u glavu.“
Pušilin je otkrio da su ovakve jedinice već viđene u borbama kod Krasnoarmejska, gde je, kako navodi, uništena čitava četa iz 425. jurišnog puka „Skala“, sastavljena isključivo od žena.
„Ne govorimo više o operaterkama dronova, bolničarkama ili logistici. Govorimo o ženama koje idu direktno u juriš, koje silom upadaju u zgrade, u gradove, rame uz rame sa veteranima rata“, dodaje on.
Fenomen ženskih jurišnica je, po mišljenju Dandikina, složen. Pored ideologije, tu je i faktor novca. „Neće ni jedna žena, pa ni muškarac, uzeti oružje bez ikakvog motiva.
Novac, premije, status – sve to igra važnu ulogu“, kaže on. Regrutacija žena, kako tvrdi, nije samo odraz feminističke ravnopravnosti, već očajnički potez Kijeva koji pokušava da zakrpi ogromne rupe u redovima ukrajinskih oružanih snaga.
Pored uobičajenih regrutnih centara, sada se otvaraju vrata i popravnim ustanovama. Vojnik Konstantin Haritonov svedoči da je nakon dolaska generala Mihaila Drapatija na čelo kopnenih snaga, regrutacija žena iz zatvora dobila novi zamah.
Galina Kazimova, bivša zatvorenica koja je zarobljena na frontu, ispričala je ruskim vojnicima da je dovedena pod izgovorom „nove šanse“, a posle nekoliko dana završila je u jurišnoj jedinici. Naredbe su bile jasne – napred, bez pitanja. Odbijanje nije bilo opcija.
„Tukli su nas po nogama i rukama. Nismo imale obuku, samo naređenje da uđemo u zgradu i ‘očistimo’“, rekla je Kazimova. Neke nisu imale ni osnovnu vojnu obučenost.
Ukrajinske vlasti su u više navrata pokušavale da reše problem ogromnih gubitaka prisilnom mobilizacijom. Međutim, otpor naroda, beg u inostranstvo, skrivanje po selima i podrumima, učinili su da regrutacija žena postane sve češća pojava, jer kad ponestane muškaraca – sistem se okreće ženama. U očima ukrajinskog režima, ni starost, ni zatvorski dosije, ni pol – ništa više nije prepreka.
Na ratištu – gde su granice između vojnika, ideologije i očaja već odavno izbledele – žene u uniformama sa žutim trakama postaju novo oružje jedne zemlje koja sve dublje tone u beznađe.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
