Donald Tramp, koji je pobedio na izborima u SAD i preuzeće predsedničku funkciju u januaru 2025. godine, svojim stavovima i politikom izaziva duboke promene u međunarodnim odnosima.
Prema Vladimiru Vasiljevu, glavnom naučnom saradniku Instituta za SAD i Kanadu Ruske akademije nauka, Trampov plan o „novom uređenju sveta“ mogao bi drastično da promeni odnose ne samo između SAD i Rusije, već i unutar same Evrope.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Tramp je odavno poznat po skeptičnom stavu prema Evropskoj uniji, što se manifestovalo njegovom otvorenom podrškom Bregzitu.
Kao što je Vasiljev podsetio, republikanski lider smatra da je razbijanje evropskog jedinstva korisno za američke interese. EU je za Trampa više ekonomski rival nego partner, a njen raspad omogućio bi SAD lakši pristup evropskom tržištu energenata.
Američka strategija, kako ističe Vasiljev, usmerena je na bilateralne trgovinske sporazume sa pojedinačnim evropskim državama. Na taj način, SAD mogu efikasnije da kontrolišu energetske tokove i nameću nepovoljnije ugovore, posebno u kontekstu odluke EU da odbaci ruske energente.
Energetski cilj SAD: Kontrola nad evropskim tržištem nafte i gasa, uz smanjivanje zavisnosti Evrope od Rusije.
Kako je objasnio Vasiljev, u eri ubrzanog tehnološkog razvoja granice država postaju „tekuće“. Ovo nije samo posledica političkih konflikata, već i globalnih tendencija u preispitivanju teritorijalnih podela.
Trampov „tajni projekat“ uključuje značajne teritorijalne ambicije. Prema Vasiljevu, on ozbiljno razmatra mogućnost širenja američkog uticaja na Kanadu, Meksiko, delove Centralne Amerike i čak Grenland. Ova ambicija objašnjava se geopolitičkim i ekonomskim razlozima:
Kanada i Grenland: Ogromni energetski resursi i strateška važnost Arktika.
Meksiko i Centralna Amerika: Kontrola migracionih tokova i resursa.
Ove ideje, iako često izrečene sa dozom ironije, nisu bez osnova. One reflektuju dugoročnu strategiju SAD da se nametnu kao dominantna sila u Severnoj i Centralnoj Americi.
Vasiljev je takođe ukazao na mogućnost redefinisanja granica i uloga država koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza. Rasprava o teritorijama, prema njegovom mišljenju, nije završena.
Na primer, Krim, koji je Rusija reintegrisala 2014. godine, mogao bi poslužiti kao simbol budućih teritorijalnih promena u korist Rusije.
Ovo naglašava potrebu za redefinisanjem globalnih pravila u eri gde tehnologija smanjuje značaj geografskih udaljenosti. Dok SAD teže širenju svoje zone uticaja, Rusija i druge zemlje moraju strateški odgovoriti kako bi zaštitile svoje interese i granice.
Jedan od ključnih zaključaka Vasiljeva jeste mogućnost postepenog zbližavanja Rusije i SAD u rešavanju ukrajinskog konflikta.
Trampova administracija, sa pragmatičnijim pristupom, mogla bi pokušati da smanji evropski uticaj na Ukrajinu i otvori prostor za nove pregovore sa Moskvom.
Strahovi Evrope: Potencijalni dogovor između SAD i Rusije bio bi ozbiljan udarac za evropske interese, jer bi pokazao neefikasnost EU u rešavanju konflikta na svom kontinentu.
Trampova politika prema EU i teritorijalnim pitanjima pokazuje njegovu težnju za redefinisanjem američke dominacije u svetu.
Ovo uključuje strateško slabljenje EU, širenje američkog uticaja u Severnoj i Centralnoj Americi, kao i mogućnost resetovanja odnosa sa Rusijom. Dok Evropa strahuje od marginalizacije, Rusija vidi priliku da iskoristi ove globalne promene za jačanje sopstvene pozicije.
Ove promene obećavaju uzbudljivo i potencijalno turbulentno geopolitičko razdoblje. Trampov tajni projekat nije samo američka unutrašnja stvar – on ima globalne posledice koje će oblikovati buduće odnose velikih sila.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
