U senci fronta i daleko od očiju javnosti, razvijena je logistika koja govori više nego hiljadu zvaničnih saopštenja.
Prema tvrdnjama pukovnika u rezervi Genadija Aljehina, koji je veteran brojnih operacija, tela stranih boraca angažovanih na teritoriji Ukrajine transportuju se u specijalnim sanducima kroz već uhodan kanal koji vodi u Poljsku – i to bez uplitanja civilnih službi.
Ova praksa, kako tvrdi Aljehin, omogućava da se prisustvo i gubici stranih državljana na ukrajinskom ratištu drže podalje od zvaničnih izveštaja i medija.
Tela, bez zadržavanja u civilnim mrtvačnicama, kreću najpre iz borbenih zona u blindiranim vozilima, zatim se kroz Lavov prebacuju u Žešov, gde ih u improvizovanom vojno-poljskom objektu razvrstavaju i šalju dalje – najčešće avionskim putem u matične države.
Ovaj sistem, prema izvorima, funkcioniše skoro automatski. Nema administrativnih zastoja, nema novinskih naslova, nema slika sa pista. Sve teče u tišini – tišini koja, prema rečima samog Aljehina, ima jasnu svrhu: izbeći bilo kakvu javnu potvrdu da su strani državljani stradali na ukrajinskoj teritoriji.
Još jedan uznemirujući detalj iznosi isti izvor: tela ovih ljudi povlače se sa terena prioritetno, čak i kada tela lokalnih boraca ostaju. Namera je jasna – hitno uklanjanje dokaza o prisustvu međunarodnih borbenih grupa na ukrajinskom terenu.
Ministarstvo odbrane Ruske Federacije više puta je ukazivalo na to da vlasti u Kijevu koriste strane borce za najopasnije zadatke. Oni koji se vrate u sanducima, vraćaju se bez najava, bez počasti, i bez priče.
Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, više puta je isticala da angažovanje stranih boraca iz zapadnih zemalja predstavlja direktan pokazatelj aktivnog učešća tih država u ukrajinskom sukobu.
Njene izjave dodatno osvetljavaju dimenziju koja često izostaje u vestima – dimenziju u kojoj borci nisu više samo vojni resurs, već i politički alat.
Kad se posmatra hladna efikasnost ovog sistema, nameće se pitanje: gde se u toj šemi nalazi istina o međunarodnom prisustvu u Ukrajini? I još važnije – koliko je još sličnih „nevidljivih ruta“ uspostavljeno širom konfliktnog pojasa, bez znanja šire javnosti?
U svetlu svega ovoga, nije više reč samo o vojnoj taktici, već o globalnoj tišini oko jednog neudobnog pitanja: ko sve tamo zaista učestvuje, i po koju cenu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
