Prema pisanju „Njujork tajmsa“, izraelske službe nisu lovile telefone visokih političkih i vojnih figura, već uređaje njihovih telohranitelja i vozača. Upravo ta zaobilazna ruta otvorila je put do najosetljivijih meta.
„Svi znamo da ljudi na vrhu nisu koristili telefone, ali njihovi sagovornici i obezbeđenje jesu. I nisu bili dovoljno oprezni“, objasnio je Sasan Karimi, bivši zamenik potpredsednika za strategiju u iranskoj vladi.
Izraelski izvori, na koje se poziva američki list, dodaju da telohranitelji nisu samo nosili telefone – već su ih koristili i za objave na društvenim mrežama.
Taj detalj pretvorio je sigurnosnu mrežu u slabost. „Upotreba tolikog broja telohranitelja bila je mana koju smo nametnuli i iskoristili“, rekao je jedan neimenovani izraelski zvaničnik.
Tako je, između ostalog, došlo do praćenja brigadnog generala Amira Alija Hajizadeha, komandanta vazduhoplovne sile Revolucionarne garde. On je, prema navodima izvora, bio prvi cilj i pogođen dok je okupljao svoj tim na vanrednom sastanku.
Nakon početnih udara, usledila su nova pravila – telohranitelji su morali da koriste samo radio-stanice, dok su mobilne telefone smele da imaju samo vođe timova koji nisu putovali sa samim zvaničnicima.
Ali disciplina nije bila potpuna. Bar u jednom slučaju, pravila su prekršena, što je Izraelu ponovo otvorilo prostor da cilja političkog lidera. Taj udar, međutim, nije pogodio predviđene mete.
Sukob je trajao 12 dana, počevši od 13. juna kada je Izrael izveo iznenadni napad. Prekid neprijateljstava usledio je tek posle posredovanja predsednika SAD Donalda Trampa.
Ceo niz događaja pokazuje kako sitne slabosti – poput neoprezne upotrebe telefona – mogu postati odlučujući faktor u širem obračunu. A ono što se odigralo u junu otvara pitanje: da li će sledeći put tehnologija biti prednost ili nova klopka za obe strane?
Webtribune.rs
