Dugo, čak ni njegova jedina ćerka nije znala da je Evgenij Gajdučok stigao u 20. iz 23. veka. Ova tajna joj je otkrivena tek nakon smrti njenog oca.
I tokom svog života Gajdučok je svoju priču ispričao samo jednoj osobi, ufologu Vadimu Černobrovu. Međutim, i pre i posle sastanka sa poznatim istraživačem bilo je puno dokaza da je Evgenij Josifovič Gajdučok govorio istinu.
Nepisana knjiga
Prvi put se Evgenij Gajdučok sreo sa Vadimom Černobrovom davne 1985. Saznanje da je Gajdučok stigao iz XXIII veka šokiralo je Černobrova. Pre svega, ufolog je smatrao da nepoznati čovek jednostavno pati od neke mentalne bolesti.
Ne znajući šta drugo da radi, Vadim ga je pitao zašto je baš njega izabrao za tako „senzacionalno priznanje“. Gajdučok je, ne trepnuvši, izjavio da je njegovu knjigu pročitao na putovanju kroz vreme i smatrao je da će mu jedino autor tog dela poverovati na reč.
Uprkos činjenici da Vadim Černobrov u to vreme nije napisao ništa slično (knjiga je objavljena tek 1990-ih), radoznalost je prevladala. Černobrov se upustio u razgovor sa čudnim posetiocem.
Kako je novinarka Ekaterina Golovina, koja se kasnije takođe pridružila proučavanju fenomena Evgenija Josifoviča, ispričala u svom putopisnom dnevniku, Gajdučok je kao dvanaestogodišnji dečak ukrao mašinu za putovanje kroz vreme i prebacio se iz rodnog XXIII u davno prohujali XX vek, tačnije 1930.-u
Uređaj se polomio, pa dečak nije mogao da se vrati. Tako je završio u hraniteljskoj porodici i počeo da živi novi život, koji je, kako je Golovina napisala, u početku mrzeo.
Predviđanja
Jasno je da Vadim Černobrov, blago rečeno, zaista nije verovao u ovu priču. Kao dokaz istinitosti njegovih reči, Evgenij Gajdučok je Černobrovu pričao o događajima koji bi, po njegovom mišljenju, trebalo da se dogode u bliskoj budućnosti.
U tom trenutku ufolog nije mogao da verifikuje informacije dobijene od Evgenija Josifoviča: ništa od onoga što je Gajdučok rekao još se nije dogodilo.
Dakle, pustio je svog sagovornika da govori o predsedniku Borisu Jeljcinu, koji je tada bio na čelu samo građevinskog odeljenja Centralnog komiteta CPSU i o kome su, verovatno, znali retki.
Pored toga, Gajdučok je obavestio Černobrova o predstojećem raspadu Sovjetskog Saveza i o ratu u Jugoslaviji.
I samo malo pre smrti Jevgenija Josifoviča Gajdučoka (1991. godine) ispostavilo se da je u svemu bio potpuno u pravu.
Štaviše, prema knjizi Vadima Černobrova novopridošlom se iz budućnosti pojavio muškarac koji se borio s njim na frontovima Velikog otadžbinskog rata, a koji je tvrdio da je Gajdučok predvideo tačan datum njegovog završetka na samom početku rata.
Međutim, odmah je izgubio autoritet u očima svih: svi su bili sigurni da pobeda nije daleko, pa je „predviđanje“ Evgenija Josifoviča prihvaćena kao izmišljena bajka.
Čak je i njegova ćerka Svetlana Bulgakova govorila kako joj je, kada je bila mala, ispričao nastavak knjige „The Wizard of the Emerald City“, koja je izašla tek nekoliko godina kasnije.
Sve o čemu je Gajdučok govorio na ovaj, ili onaj način se obistinilo, ali nešto tek treba da se dogodi.
Na primer, Evgenij Josifovič je veći deo svog života proveo u Lenjingradu. Međutim, lekari su savetovali njegovu suprugu da promeni klimu, a Gajdučok je izabrao mali grad u regionu Donje Volge.
Kako je uveravao Evgenij Josifovič, Sankt Peterburg će jednog dana biti poplavljen, a svi njegovi stanovnici biće evakuisani u oblast Volge.
Webtribune.rs
