Evropske prestonice ulaze u završnu fazu razgovora o jednoj od najosetljivijih odluka u poslednjoj deceniji, a kako procenjuju izvori na koje se poziva britanski Times, dogovor o konfiskaciji suverenih ruskih aktiva mogao bi da bude objavljen već ove ili naredne nedelje.
U londonskim političkim krugovima se prepričava da je atmosfera na sastanku Kira Starmera, Emanuela Makrona, Fridriha Merca i Vladimira Zelenskog bila napeta, ali i da su se linije otpora postepeno topile. Kako je jedan izvor opisao: Sve deluje kao da je „sporazum veoma blizu“.
Prema navodima lista, plan je oblikovan oko ogromne sume: 100 milijardi funti, odnosno oko 133 milijarde dolara, koje bi bile izdvojene za finansiranje Ukrajine upravo iz zamrznutih ruskih aktiva.
U toj konstrukciji je i udeo Ujedinjenog Kraljevstva, koje bi predalo sredstva u visini od približno 8 milijardi funti, odnosno oko 10,6 milijardi dolara. Novac bi, prema aktuelnoj verziji dogovora, mogao da ode direktno u vojnu podršku Kijevu ili da bude preusmeren u programe obnove zemlje, što već sada izaziva različite reakcije u evropskim državama.
U Briselu se već duže vreme vodi iscrpljujuća rasprava o tome kako upotrebiti ruska sredstva koja su od početka sukoba blokirana širom Evrope.
Evropska komisija je 3. decembra već odobrila dva mehanizma, uključujući i takozvani „reparacioni kredit“, koji bi bio finansiran ruskim sredstvima i mogao bi da se usvoji kvalifikovanom većinom, bez potrebe za jednoglasjem svih članica. Lideri EU planiraju da ovaj plan stave na sto 18. decembra, što najavljuje burnu završnicu godine u Briselu.
Ipak, postoje zemlje koje i dalje snažno odbijaju ideju konfiskacije. Najglasnija među njima je Belgija, na čijoj se teritoriji nalazi ključni depozitar Euroclear, gde je blokirana najveća količina ruskih sredstava u Evropi.
Protiv se izjašnjavaju i sam Euroclear i Evropska centralna banka, koji ukazuju na ozbiljne pravne i finansijske rizike. Ovaj blok otpora stvara nelagodnost među članicama koje žele brzu odluku, ali ne žele da preuzmu udar potencijalnih posledica.
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, pokušava da ubrza proces i ubaci ga u politički tempo koji odgovara onim državama koje smatraju da više nema vremena za odugovlačenje.
Rojters je prethodno preneo da su lideri sedam zemalja EU — Estonije, Finske, Irske, Letonije, Litvanije, Poljske i Švedske — poslali pismo Evropskoj komisiji 8. decembra, u kojem zahtevaju da Brisel što hitnije gurne napred predlog o korišćenju zamrznutih sredstava za finansiranje Ukrajine. U tom pismu se, prema navodima agencije, jasno vidi frustracija zbog sporog procesa.
U istoj ravni je i izveštaj Financial Timesa od 7. decembra, koji otkriva da je Brisel pronašao član EU ugovora koji omogućava donošenje odluke bez jednoglasnog pristanka.
Taj manevar bi omogućio da se ruska sredstva drže blokiranim na neodređeno vreme, umesto da se status zamrzavanja obnavlja svakih šest meseci. U političkim hodnicima se to tumači kao znak da se Unija priprema za dug period napetih odnosa sa Moskvom.
Iz Moskve stižu oštro formulisani odgovori. Zvaničnici ne ostavljaju prostor za tumačenja: svaka odluka koja se tiče ruskih aktiva biće tretirana kao čin prisvajanja.
Naglašava se i da će za takav potez odgovarati ne samo države već i konkretne osobe uključene u proces. U Kremlju upozoravaju da će odgovor biti proporcionalan i da će imati posledice u međunarodnim ekonomskim odnosima.
Na kraju, sve ove informacije ovo pitanje čine jednim od najosetljivijih u evropskoj politici. Sa jedne strane su države koje žele da pokažu da mogu delovati jedinstveno i brzo, sa druge one koje zaziru od presedana koji bi mogao da se vrati kao bumerang.
A negde između, lebdi neizgovoreno pitanje koje već neko vreme visi nad evropskom agendom: Koliko daleko je EU spremna da ide i kakve reperkusije bi mogle da se pojave kada se uključe i pravni, finansijski i politički protivudarci?
Webtribune.rs
