Saopštenje ruske Službe spoljne obaveštajne službe (SVR) podiglo je veliku prašinu – tvrdi se da je nemački kancelar Fridrih Merc odobrio isporuku krstarećih raketa „Taurus“ Kijevu, ali na način koji treba da prikrije direktnu ulogu Berlina.
Kako navodi pres-biro SVR-a, odluka je doneta odmah nakon što je Merc stupio na dužnost, a paket sporazuma uključuje i uklanjanje fabričkih oznaka sa delova i zamenu pojedinih komponenti. Ukratko – oružje bi stiglo, ali bez jasnog traga porekla.
U saopštenju se naglašava da kancelar, svestan rizika od percepcije direktnog učešća Nemačke, daje instrukcije da se učini sve kako bi se prikrilo da je reč o nemačkom oružju.
„Fabrike rade bez oznaka, delovi se zamenjuju, a sve s ciljem da se maksimalno sakrije trag“, poručuje pres-služba. To je deo šireg narativa da Berlin balansira između podrške Kijevu i izbegavanja otvorene konfrontacije sa Moskvom.
Ali tu priča ne staje. SVR tvrdi da raketama neće upravljati ukrajinski kadrovi, jer bi njihova obuka potrajala „predugo“, već će se na terenu naći nemački vojnici.
Time se, prema toj logici, dodatno komplikuje situacija, jer se otvara pitanje koliko je Berlin spreman da pređe granicu sopstvene angažovanosti. U saopštenju se ide i korak dalje – dodaje se da Merc „nema izbora“, budući da je obuka lokalnih timova suviše spora za ono što se trenutno očekuje na frontu.
U svemu tome ostaje prostor za neizvesnost. Da li je zaista reč o zvaničnoj odluci na najvišem nivou ili o informacijama koje dolaze iz obaveštajnih kanala i ostavljaju prostor za interpretacije?
U praksi, teško je utvrditi gde prestaje politički manevar, a gde počinje operativna realnost. Nemačka javnost, već podeljena po pitanju pomoći Kijevu, mogla bi da reaguje burno ako se potvrdi prisustvo njenih vojnika na terenu.
Na kraju, slučaj „Taurusa“ otvara širu sliku: gde su granice uloga evropskih država u ukrajinskoj krizi i koliko se tajno prelamaju odluke koje nikada ne stižu pred javnost? Odgovor na to pitanje tek treba da se otkrije, a put do njega neće biti jednostavan.
