Turska vlada je donela odluku o vraćanju svih njihovih rezervi zlata koje se trenutno nalaze u američkom sistemu federalnih rezervi (FRS). Turska je čuvala ukupno 220 tona, u vrednosti od 25,3 milijarde dolara, u SAD, koje je vratila 19. aprila 2018. godine.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je pooštrio svoj stav prema američkom dolaru (USD), izjavivši da bi međunarodne pozajmice trebalo da se izdaju u zlatu umesto u američkoj valuti.
Ankara nastoji da smanji zavisnost od američkog finansijskog sistema. Vraćanje zlata je delimično podstaknuto američkim pretnjama da nametnu sankcije ako Truska sprovede potpisani sporazum da kupi ruske sisteme raketne odbrane S-400.
[adsenseyu1]
Ovo je dramatičan potez koji odražava međunarodni trend. Venecuela je vratila svoje zlato iz SAD 2012. godine.
2014. godineje Holandija takođe vratila svojih 122,5 tona zlata koje su bile smeštene u američkim trezorima. Nemačka je vratila 300 metričkih tona zlata smeštenih u SAD 2017. godine. Berlinu je trebalo četiri godine da završi ovaj transfer. Austrija i Belgija su razmotrile mogućnost preduzimanja sličnih mera.
Malo ljudi veruje u uveravanja američkog trezora da je 8.100 tona zvaničnih rezervi zlata, koje su smeštene u Fort Noksu i drugim mestima, zaista u potpunosti revidirane i obračunate. Federalne rezerve nikada nisu bile potpuno i nezavisno pregledane, tvrdi Peter Korzun za strategicculture.
Vlada i Kongres su se uvek opirali pritisku za potpunu, nezavisnu reviziju svih američkih rezervi zlata. Niko ne zna da li je zlato zaista tamo. Šta ako se ispostavi da su trezori prazni? Pametnije je da svoje zlato donesete kući dok još možete, umesto da samo nastavite da se pitate.
Zlatne poluge za koje SAD tvrde da čuvaju su niske čistoće i nisu u skladu sa međunarodnim industrijskim standardima. Čak i ako SAD imaju tu količinu zlata koju tvrde da imaju, većina toga neće biti prihvatljiva za trgovinu na međunarodnom tržištu. I dok druge zemlje povlače svoje zlato iz FRS banaka, Rusija i Kina povećavaju svoje rezerve, podržavajući svoje valute zlatom i tako udaljavajući svet od dominacije USD.
Status američkog dolara kao globalne rezervne valute je doveden u pitanje. On se suočava sa teškom konkurencijom. Tarife uvedene od strane američke administracije kao instrument prinude protiv drugih zemalja ne uspevaju da učvrste američki dolar, koji bi se uskoro mogao suočiti sa otporom.
[adsenseyu4]
Međunarodni devizni rat se pojavljuje kao mogućnost. To navodi investitore da traže druge opcije. Zaista, zašto bi druge zemlje trebalo da se oslone na američki dolar koji nije podržan zlatom ili bilo čim drugim sem “dobrom verom i kreditom američkog radnika,“ kada sama Amerika ne veruje u pravo na međunarodnom nivou?
Na primer, kineski juan jača. Rusija, Turska i Iran razmatraju izglede za plaćanje u svojim nacionalnim valutama. Iran je nedavno najavio prelazak sa dolara na evro u spoljnoj trgovini. Rusija i Kina imaju sporazum o razmeni valuta koji izbegava nagodbe u USD.
Potraga za smanjenjem zavisnosti od dolara je izazvana tekućom upotrebom sankcija kao političkog oružja, neka vrsta instrumenta spoljne politike. Čak i najbliži američki saveznici su ugroženi ovim restriktivnim merama. Nedavni napad na projekat gasovoda Severni tok 2 je dobar primer. Jedino prirodno za druge zemlje jeste da potraže načine da se odupru američkoj politici uvrtanja ruke. Korišćenje alternativnih valuta i vraćanje zlata kući su načini za to.
Amerika se uvek suprotstavljala takvim naporima. Bilo kakvim metodama. Muamer Gadafi, libijski vođa, srušen je i ubijen nakon što je došao do ideje da uvede zlatni dinar koji će se koristiti kao međunarodna valuta na Bliskom istoku i u Africi.
Iran je nedavno zabranio upotrebu USD u trgovini. Odbija da proda svoju naftu za američku valutu. Predsednik Tramp će verovatno poništiti iranski dogovor u maju, izazivajući Teheran da oživi svoj nuklearni program.
Oružani sukob sa Iranom može biti mnogo bliži nego što se generalno veruje. Nuklearni sporazum je ispoštovan, na zadovoljstvo svih, osim na žalost Vašingtona. Iran nesumnjivo nema vojnu sposobnost koja bi bila pretnja za SAD. Nikada nije bio odgovoran za bilo koja teroristička dela počinjena u inostranstvu ili slične stvari. Ali je učinio nešto neoprostivo u očima SAD. Zapretio je Americi.
To je ono što Vašington ne može da prihvati, jer ako ne podrži dolar, biće problema sa finansiranjem velikog federalnog duga američke vlade. Rat sa Iranom bi eliminisao najvećeg izvoznika nafte koji nije u američkim dolarima. Jedna stvar vodi drugoj. Vraćanje zlata je prethodnica deviznom ratu i oružanom sukobu. To je ono što vodi američku spoljnu politiku.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
