Novi samit između Evropske unije i Kine, zakazan u trenutku kada odnosi nikada nisu bili hladniji, mogao bi postati simbol sve dubljeg jaza između dva važna trgovinska partnera.
Kako pišu novinari lista Welt, zajednički interes više nije dovoljan da prevaziđe neslaganja – politička klima se pogoršava, a kompromisi deluju sve dalji.
Iako se obeležava pola veka diplomatskih odnosa, planirani dvodnevni samit u Briselu skraćen je i premesten u Peking, jer predsednik Kine Si Đinping nije želeo da putuje u Evropu.
Događaj je sada sveden na večeru i dve kratke sesije sa zvaničnicima EU – Ursulom fon der Lajen i Antonijuom Koštom, kao i premijerom Li Ćiangom.
Od trenutka kada je EU 2021. uvela sankcije pojedinim kineskim zvaničnicima zbog stanja u provinciji Sinđang, odnosi su počeli da se urušavaju. Kina je odgovorila kontramerama, što je dovelo do čestih trgovinskih sporova. Iako se često naglašava međusobna zavisnost u trgovini, dublje političko poverenje nije uspostavljeno.
Alica Ekman iz EUISS-a ističe da Kina EU ne vidi kao ključnog partnera, već više kao nužnog aktera na važnom tržištu. Peking istovremeno ulaže u odnose sa zemljama globalnog juga kako bi osnažio svoje pozicije naspram SAD.
Gunar Vigand, bivši zvaničnik EU za Aziju, upozorava da EU teško može ostati po strani u sve jačem takmičenju između SAD i Kine. Peking je, kaže on, neko vreme gajio nadu u približavanje s EU pod predsednikom Donaldom Trampom, ali su ta očekivanja brzo splasnula.
Na ekonomskom planu, tenzije su još izraženije. Kineski trgovinski suficit u razmeni sa EU prošle godine premašio je 300 milijardi evra. Kina istovremeno kontroliše ogroman deo svetskih zaliha retkih metala, ključnih za proizvodnju visoke tehnologije. Samo u maju ove godine, izvoz tih resursa ka Zapadu pao je za čak 80%, nakon što su pooštreni propisi o izdavanju dozvola.
Evropska unija je, sa svoje strane, uvela do 35% carina na kineske električne automobile. Kina to tumači kao znak evropskog približavanja američkoj trgovinskoj politici i želi da EU te carine ukine. U zamenu, mogla bi ublažiti ograničenja na izvoz retkih metala i otvoriti deo tržišta.
Kako piše Welt, Evropska komisija razmatra kompromis koji bi podrazumevao da kineski proizvođači dobrovoljno povećaju cene automobila, a da se EU carine ukinu. Time bi evropski kupci plaćali istu cenu, ali bi prihodi išli kineskim firmama, ne carinskim službama EU. Ipak, za takvu odluku potrebna je saglasnost svih članica, koje po pitanju Kine nemaju jedinstven stav.
Pored ekonomije, u fokusu samita biće i geopolitička pitanja – uključujući Tajvan, Iran, Bliski istok i Ukrajinu. EU bi želela da Kina smanji uvoz nafte iz Rusije i zaustavi posrednu isporuku evropskih komponenti za namensku industriju.
Vang Ji, kineski ministar spoljnih poslova, navodno je nedavno nagovestio da Peking želi da izbegne negativan ishod za Rusiju u vezi sa aktuelnim sukobima, strahujući da bi to oslobodilo SAD da se u potpunosti fokusiraju na Kinu.
Abigejl Vasselje iz centra Merics ocenjuje da Kina uočava strategiju predsednika Trampa, koji pokušava da zbližavanjem s Moskvom izgradi novu ravnotežu u svetskoj politici. Po njenom mišljenju, Kina odgovara produbljivanjem odnosa sa Rusijom kako bi predupredila takav scenario.
U svemu tome, Evropska unija se za Peking pojavljuje kao instrument, ali i amortizer u odnosima sa SAD. Ipak, kako ocenjuje Vasselje, u trenutnim okolnostima Kina ne vidi potrebu za dodatnim ustupcima – jer veruje da je EU već pod dovoljnim pritiskom.
Webtribune.rs
