Proces podele sveta na suprotstavljene blokove se ubrzava. Svet, koji je do sad generalno, bio dolarski i zapadnocentričan, čak i ‘vašingtoncentričan’, cepa se na nekoliko velikih regiona, u kojima će pravila uspostavljati najjači igrači tih regiona, smatra ruski politikolog Dmitrij Drobnjicki.
Tok događaja će dovesti do toga da će konfrontacija dva pola Rusije i Kine, s jedne strane i SAD i Evrope, s druge strane naterati i druge zemlje da se opredele, a ako nezapadni svet smogne snage da se koordinira i ujedini, niko neće moći da ga spreči da izgradi održivi novi svetski poredak.
Novi svetski poredak će se graditi oko nekoliko regiona, ističe Drobnjicki. U njemu će učestvovati i Zapad, ali pravila igre će diktirati najjači regionalni igrači.
Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakte – OVDE
„Svet zapravo i nije podeljen na dva zaraćena tabora, kako se to možda čini. Zapad se suprotstavlja većem delu sveta, namećući prilično diskriminaciona pravila za sve ostale učesnike u trgovinskom i političkom procesu, a zatim menjajući ta pravila po sopstvenom nahođenju.
Štaviše, politika dvostrukih standarda zamenjuje se jednostranim akcijama, a ti potezi se nekim evropskim zemljama pravdaju demokratijom, iako to nije i ne može biti demokratija, dok se ostatku sveta ne daju nikakva objašnjenja, osim jednog: ‘Ne slušate Zapad – bićete kažnjeni’. Takve reči ne stižu samo na adresu Rusije, nego i Kine, Indije, mnogih zemalja Latinske Amerike…“, kaže ekspert.
Zapad je, dodaje Drobnjicki, i dalje tehnološki, finansijski, pa i vojno veoma jak, ali resursi tog ujedinjenog Zapada više nisu onakvi kakvi su bili pre 20 godina.
„Tog velikog Zapada koga svi slušaju, a koji je imao azijske zemlje kao saveznike, većinu zemalja jugoistočne Azije, kao i arapski svet, uključujući proizvođače nafte, i deo Latinske Amerike, više nema.
Pratite naše odabrane najbolje vesti bez cenzure na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Sve obaveze koje je kolektivni Zapad, predvođen Vašingtonom, ranije preuzeo, postepeno se odbacuju, a posebno po pitanju ekonomske stabilnosti, prehrambene bezbednosti, razvoja energetike, digitalne sfere, IT tehnologija i tako dalje“, ocenjuje Drobnjicki.
Sva ta obećanja se postepeno gube, pod plaštom trgovinskih ratova i sankcija, dodaje ekspert.
„I sve to pod maskom: ‘Stegnite kaiš, mi se borimo za demokratiju, to je Putin podigao cenu’. Pod svim tim izgovorima odustaje se od obaveza koje su još pre 10 godina delovale nepokolebljivo i garantovano iz Vašingtona, objašnjava Drobnjicki.
Svet je, ipak, uz Rusiju
Specifičnost situacije je u tome što se nekoliko regiona našlo u približno istom položaju, kao naprimer, Kina i Rusija, koje je Zapad označio kao protivnike i konkurente.
„Sve što Kina radi u svom regionu, ili ono što radi Rusija je generalno slično i u tom smislu su taktički saveznici. Ne može se reći da je to direktan vojni i politički blok, protivteža NATO-u ili nešto drugo, ali postoji ogromno razumevanje zbog zajedničke sudbine u uslovima kada Zapad više ne može da održi svoj svetski poredak.
Prehrambena i energetska kriza, kao i inflacija dolara pokazuju da je to zaista tako i da ne mogu garantovati stabilnost u svetu. To znači da u svetu neće biti globalne stabilnosti, ali biće regionalne“, ističe ekspert.
Prema njegovim rečima, dva centra su ovde očigledna – Moskva i Peking, a sve ostalo je pod znakom pitanja.
„Šta će se dešavati u Evropi nije baš jasno. EU očigledno ne zna šta će dalje i nejasno je šta će biti sa Indijom – kuda će ići i da li će moći da oko sebe izgradi svoj region. Uprkos očiglednim prednostima, Delhi ima ozbiljne nedostatke u svojoj sposobnosti da izgradi takav region.
Dakle, svet se raspada na velike regione, na platežno-valutne sektore, ili klastere, kako se to sada sasvim otvoreno naziva, i sledeći svetski poredak nikako neće biti globalan“, smatra Drobnjicki.
To će, kako kaže, biti svet nekoliko velikih regiona i “svega između”. To se dogodilo nekoliko puta u istoriji i u tome nema ničeg neprirodnog, kaže ekspert.
„Samo nam se čini da je raspad globalnog svetskog poretka trajao trideset godina kao nekakva katastrofa, ali u stvari jasno je da centar sadašnjeg, umirućeg svetskog poretka nije u stanju da obezbedi ni stabilnost, ni razvoj, pa čak ni bilo kakav zaista atraktivan model za ceo svet.
Dakle, globalni uticaj Zapada već slabi, a to znači da ostali igrači treba da grade svoje regione, a druge zemlje treba da pažljivo prate svoju sudbinu i gledaju šta će se desiti“, smatra Drobnjicki.
Konkretno, mnoge istočne i evropske zemlje će morati da se odluče da li će se držati za bok broda EU koji tone, čak i neočekivanom brzinom, ili će svoju sudbinu graditi sa drugim, a ne sa zapadnim igračima, kaže ekspert.
Da li će biti „nove Jalte“
Atlantska globalizacija je propala, ali ona i dalje pokušava da preživi pregrupisavanjem svojih snaga i izgradnjom koalicija – antikineske i antiruske.
„Zapad kaže da su svi protiv Rusije, ali većina svetske populacije ne učestvuje u ovom trgovinskom ratu protiv Rusije. Dovoljno je samo što Indija i Kina, sa svojom veličinom stanovništva i ekonomijama to ne podržavaju i što odbacuju antiruske sankcije, a uz to ne treba zaboraviti ni na trgovinske preferencije Južne Koreje.
Postoje ogromni drugi regioni sveta, kao što je arapski svet, Arapsko poluostrvo, koje sada odbija da igra kako Vašington svira. To jest, ne postoji nikakav ‘ceo svet’ protiv Rusije. To priznaju i sami Amerikanci.
I poenta ovde čak nije u zamljama ŠOS-a i BRIKS-a, već u onome o čemu sam ranije govorio – više niko ne veruje da Vašington može da obezbedi pouzdan, stabilan svetski poredak. I zašto ga onda slušati?!“, kaže Drobnjicki.
Mnogi eksperti smatraju da se BRIKS može proširiti na nekoliko azijskih, afričkih i američkih zemalja, uključujući Egipat, Indoneziju, Iran, Tursku, Argentinu ili Meksiko, ali Drobnjicki ističe da je BRIKS ionako „širok format“.
„On je preširok, rasut. To je pre trgovinski sporazum, a ako se još proširi, to će jednostavno ukazati na činjenicu da su ekonomske veze sa Rusijom, Kinom i Indijom od interesa za mnoge zemlje…
U tom smislu će možda na platformi BRIKS-a nastati neka vrsta međuregionalne saradnje, bez Zapada, gde ljudi mogu da uspostavljaju međusobna pravila. To će biti različiti regioni, čak će biti različite zone plaćanja, ali možemo se dogovoriti oko pravila. Ova pravila neće biti diskriminatorna. Postojaće prilično kompaktni regioni koji će međusobno graditi trgovinske odnose“, predviđa Drobnjicki.
Zapad, smatra ekspert, čini sebi veliku medveđu uslugu time što oštro insistira na poštovanju kojekakvih ograničenja Rusiji, jer na taj način od sebe odbacuje one regione koji bi sa njim mogli da sarađuju.
Drobnjicki takođe ističe da Zapad više nije hegemon, a da Rusija i Kina mogu sa ovim da se izbore svojim razvojem i napretkom.
Rusija može da učini dobro sebi tako što će obezbediti napredni razvoj i taj model ponuditi drugima.
„Sve što se sada događa, a vidimo da se automobili voze po Evropi, kafići su otvoreni, ljudi pričaju preko ‘ajfona’ – sve je to privid. Nema ničega što bi to podržalo. Dakle, očekuju nas veoma ozbiljne promene, promeniće se slika sveta i svi Evropljani treba dobro da razmisle. Međutim, evropske elite uglavnom ne razmišljaju o tome i uopšte ih nije briga. Njima je glavno da urade ono što su im mentori naložili“.
Na pitanje da li je svetu potrebna „nova Jalta“, koja bi raspodelila interesne sfere među silama, Drobnjicki napominje da takvi formati nastaju isključivo nakon velikih sukoba.
„Mislim da neće biti tako velikog sukoba. Odnosno, neće biti velikog rata, posle kojeg se sastaju pobednici koji će uspostaviti novi svetski poredak, kao što je bio slučaj na Jalti. To će, pre, biti postepeno i post faktum fiksiranje novog regionalnog svetskog poretka koji je došao… Sankcije neće imati nikakvu ulogu, a svi će svoje trgovačke puteve braniti snagama svojih Oružanih snaga…
Teoretski, ranije je bilo moguće dogovoriti se o podeli sveta na regione, nekoliko valutnih zona i slično, ali nažalost, sastav administracije koji je došao u Belu kuću i američke savezne agencije nisu u mogućnosti da obezbede takav dogovor“, zaključuje Drobnjicki.
Olivera Ikodinović (sputnik)
