Poznata činjenica je da je kineska ekonomija oko četiri-pet puta veća od ruske i da je kinesko stanovništvo 10 puta veće od ruskog. Takođe je utvrđeno da su zapadne metode procene stvarne moći države institucionalizovana prevara sagrađena, u najboljem slučaju, na sumnjivim i lažnim kriterijuma, od strane kvazi-inteligencije .
Dakle, da bi se merila stvarna moć i status države, mora se ujediniti njena ekonomska, meka i vojna moć, korišćenjem brojeva i mišljenja uvaženih ljudi poput Sergeja Lavrova, kao što kaže i Koreli Barnet:
[adsenseyu1]
„ … moć nacionalne države se ni u kom slučaju ne sastoji samo u njenim oružanim snagama, već i u njenim ekonomskim i tehnološkim resursima; u spretnosti, predviđanju i odlukama kojima sprovodi spoljnu politiku; u efikasnosti njene društvene i političke organizacije. Sastoji se pre svega od same nacije, naroda, njihovih veština, energije, ambicije, discipline, inicijative; njihovih verovanja, mitova i iluzija. I sastoji se, nadalje, u načinu na koji su svi ti faktori povezani jedni sa drugima.“
U savremenom svetu sposobnost stvaranja mašina, neverovatnih mašina, izuzetno se odnosi na status i stvarnu snagu. Rusija proizvodi mašine koje Kina ne može. Te mašine, za razliku od nedvosmisleno impresivnih kineskih komercijalnih tehnologija, poput 5G, masovnih komercijalnih brodogradnji ili brzih vozova, direktno menjaju globalnu ravnotežu snaga piše „Reminscence of the Future“
Rusija ima vrhunski sistem koji dramatično poboljšava globalnu poziciju Kine. U stvari Rusija, na revolucionarni način, deli deo ovog sistema sa Kinom, što je istorijski presedan. Kinezi to znaju. Oni takođe znaju da će to biti ruska vazduhoplovna industrija, kroz zajednička ulaganja kojima će proizvoditi CR-929 sa Rusijom zaduženom za krila, centralne delove i PD-35 za ovaj avion. I, naravno, Rusija je Kini isporučila domaće verzije Su-35 i S-400.
Ovde pravo pitanje nije ko je „mlađi“ ili „stariji“ partner u ovom, sada već skoro zvaničnom savezu, već koje tehnologije i mašine Rusija ne izvozi u Kinu.
Jednom kada se ovo pitanje bude poteglo, neko će prestati da sprovodi propagandu o tome da je Rusija mlađi partner. Stvari ne funkcionišu tako i postaje sve jasnije da su ruske tehnologije te koje sve više pokreću novi bezbednosni aranžman Evroazije i širom sveta.
[adsenseyu4]
Kina, naravno, takođe doprinosi, posebno, međusobnom saradnjom, poput direktnih investicija u Rusiju i trgovinom. Dovoljno je da pogledate neke od divovskih dizalica u novom, ruskom, monstruoznom brodogradilištu Zvezda na Dalekom istoku. Te dizalice i kontrolni sistemi napravljeni su u Kini. Dakle, rusko-kineska saradnja se generalno, uključujući i vojnu, razvija izuzetno dobro.
Očigledno je da je za Zapad, koji okolni svet vidi samo kao mesto za interakcije sa nultom sumom, takav nivo odnosa jednostavno izvan dosega. Ali, najnoviji događaji su pokazali da će se razvoj u pogledu ruskih tehnologija nastaviti i da će nastaviti da potresa i preobražava svet iz korena. Toliko o „mlađem“ partneru.
Dakle, zapadnjačka propagandna kampanja protiv rusko-kineskih odnosa nije uspela. Na kraju krajeva, može li Zapad pružiti Kini ono što može Rusija – pojačanu bezbednost? Ne, zapravo postaje sve jasnije da na Zapadu nema mašina koje to mogu da postignu, pogotovo protiv novonastalih tehnologija.
Webtribune.rs
[adsenseyu1]
