Za pčelare širom zapadne Srbije prethodna godina nije bila najsjanija, jer su zbog slabe ispaše prinosi bili mali.
Osim toga, tržištu se pojavila velika količina veštačkog meda koji je jeftiniji i samim tim privlačniji za kupce.
Najsigurniji način da se dođe do prirodnog meda jeste da se kupi direktno od pčelara, a proizvođači poručuju da je veoma teško razlikovati prirodni od veštačkog.
„Tačno znati koji pravi pčelinji med, a koji je falsivikovan okularno se ne može reći, to se precizno samo analizom može utvrditi. Jedan od načina za prepoznavanje je taj kada se med uzme u kašičicu, podigne uvis, on se spušta u sitnim nitima dok je na kašičici. Kod sumnjivog meda, pojavljuju se kapi“, kazao je za RINU prof. dr Svetomir Stamenković.
On je istakao da je još jedan od gorućih problema neadekvatno prskanje voća zbog čega se beleži sve manje pčelinjih društava, ali i pomor pčela.
„Prskanja u voćnjacima uveliko traju i zbog toga se već beleže prva trovanja pčela u ovoj godini. Jedna otrovana pčela, znači deset otrovanih u polju. Jako je bitno da voćari razumeju važnost pčela, jer bez njih nema dobrog prinosa u voćarstvu . Pčele moramo čuvati, moramo negovati, gajiti, umnožavati i povećavati broj pčelinjih zajednica, kao i broj pčelara“, kazao je profesor.
Umnožavanjem pčelinjih društava pospešuje se biljna proizvodnja i povećavaju prinosi gajenih biljaka za sve ljude na planeti. A poznatao je da je još davnih dana Ajnštajn je rekao, kada bi pčele nestale čovečanstva ne bi bilo za četiri godine, a ako ne za četiri sigurno za deset.
(rina)
