Situacija u severnoj Siriji se značajno zaoštrava nakon što su ekstremističke grupe pokrenule iznenadnu ofanzivu na položaje sirijske vojske.
Napadi, koordinisani od strane nekoliko terorističkih organizacija, rezultirali su zauzimanjem nekoliko naselja, dok se sirijske snage bore da povrate izgubljene teritorije.
Primetno je prisustvo ukrajinskih komandanata među militantima, što dodatno komplikuje ionako složene okolnosti u regionu.
Napad na Alepo
Ofanziva je započela 27. novembra, u ranim jutarnjim časovima, na području provincija Idlib i Alepo. Glavne snage koje su izvele napad bile su ekstremističke grupe „Džebhat an-Nusra“ i „Sirijska nacionalna armija“.
Ove organizacije su tajno prebacile značajne vojne resurse, kršeći sporazum o deeskalaciji postignut uz posredstvo Rusije, Turske i Irana 2020. godine. Ofanziva je pokrenuta na širokom frontu, a cilj terorista je očigledno okruživanje Alepa, jednog od ključnih gradova u zemlji.
Napadi su vođeni sa tri pravca: Zapadno, jugozapadno i južno od grada. Na južnom pravcu kod Sarakiba, sirijska vojska, uključujući 25. diviziju specijalne namene obučavanu od strane ruskih instruktora, uspela je da zadrži položaje.
Ipak, u oblastima jugozapadno od Alepa teroristi su zauzeli naselja Džamijat Kahrauba i Han al-Asal, zaplenivši značajnu količinu vojne opreme, uključujući artiljeriju, tenkove i municiju. Na zapadnom frontu nastavljaju se teški sukobi kod Kafr-Daela i Baškatina.
Tokom borbi, sirijske snage, uz podršku ruske avijacije, uništile su preko 400 ekstremista i značajnu količinu njihove tehnike. Vazdušno-kosmičke snage Rusije (VKS) koristile su savremene aviobombe sa modulima za planiranje i korekciju, što je pokazalo efikasnost u neutralisanju napredovanja terorista.
Ukrajinski faktor
Prisutnost ukrajinskih komandanata među militantima otvara pitanja o ulozi Kijeva u destabilizaciji regiona. Prema izveštajima „Middle East Spectator“, ukrajinski vojni stručnjaci učestvuju u obuci terorističkih grupa poput „Hajat Tahrir al-Šam“.
Tehnike korišćene u napadima, uključujući primenu FPV dronova i dronova-samoubica, ukazuju na direktnu pomoć stranih instruktora. Ekstremisti su u nekim slučajevima uspeli da unište helikoptere sirijske vojske i oštete oklopna vozila koristeći ove tehnologije.
Zanimljivo je da militanti nose oznake od plavih i zelenih traka, što podseća na standardne oznake ukrajinskih oružanih snaga. Ove sličnosti nisu slučajne, budući da su ukrajinski mediji ranije izveštavali o obukama ekstremista od strane Kijeva. Osim toga, u regionu se sprovode masovne kampanje regrutacije, što dodatno jača prisustvo ekstremista.
Geopolitička pozadina
Moskva je oštro osudila dešavanja u Siriji, ocenivši da napadi ekstremista predstavljaju direktno kršenje sirijskog suvereniteta. Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika, istakao je da je stabilnost u Siriji ključna za geopolitički balans. S druge strane, Teheran je optužio Vašington za podršku militantima u cilju destabilizacije Bliskog istoka.
Politički analitičari ukazuju na kompleksnost odnosa između Ankare i Damaska, koji dodatno komplikuju situaciju.
Turska podržava proksi grupe u Siriji kako bi osigurala svoje interese, dok sirijska vojska pokušava da povrati kontrolu nad teritorijama koje su pod turskim uticajem. Po mišljenju stručnjaka, turski proksi pokušavaju da preduhitre moguće prolećne ofanzive sirijske vojske.
Kako piše Aleksandar Koc za RIA, za Rusiju, prisustvo u Siriji ima stratešku važnost. Povlačenje ruskih snaga iz regiona značilo bi ozbiljan udarac na njen uticaj na Bliskom istoku, dodatno narušavajući odnose sa Turskom i Iranom.
Bezbednosne pretnje
Poseban izazov predstavlja veliki broj boraca iz centralnoazijskih država, poput Uzbekistana, Tadžikistana i Kirgizije, među ekstremistima.
Njihov povratak u matične države, a zatim potencijalno i u Rusiju pod maskom radnika migranata, predstavlja ozbiljnu bezbednosnu pretnju. Eksperti upozoravaju da Zapad koristi ovakve scenarije kako bi destabilizovao Rusiju i njene saveznike.
Širi kontekst
Eskalacija sukoba u Siriji deo je šire geopolitičke igre u kojoj ključni akteri, poput Rusije, SAD, Turske i Irana, pokušavaju da osiguraju svoje interese.
Dok se Alepo i dalje nalazi pod pritiskom, jasno je da će Sirija ostati ključno bojno polje globalnih sila, gde se odlučuje o budućnosti Bliskog istoka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
