Septembar 2020. bio je najmanje smrtonosni mesec u istoriji Švedske u pogledu broja umrlih na 100.000 stanovnika, ikada.
I ne radi se samo o najmanje smrtonosnom septembru, već o najmanje smrtonosnom mesecu ikada. Za mnoge je ovo prilično jasan dokaz dve stvari. Prvo, ta bolest nije uopšte toliko smrtonosna. I drugo, da je Švedska stekla kolektivni imunitet.
Odgovor zagovornika daljeg karantina na ove informacije bio je da je razlog za to što u septembru nije zabeležen toliko broj umrlih taj da su svi već umrli ranije tokom pandemije. Ipak, to nije baš najbolji argument argument. Zašto? Zato što je 6.000 ljudi umrlo od kovida u Švedskoj, u zemlji sa 10.000.000 stanovnika. 6.000 ljudi je 0,06% stanovništva. To pokazuje da pandemija nikada nije bila toliko smrtonosna.
Pretpostavimo da je Švedska, s obzirom da je stopa smrtnosti neprekidno padala mesecima i bila na vrlo niskom nivou, morala doći do tačke u kojoj je stekla kolektivni imunitet.
Pretpostavimo da je najmanje 50% populacije moralo da bude zaraženo da bi se postigao kolektivni imunitet. 50% švedskog stanovništva čini pet miliona ljudi. 6.000 / 5.000.000 = 0,12%
Početkom oktobra jedan od izvršnih direktora Svetske zdravstvene organizacije Majk Rajan rekao je da je SZO procenila da je do sada 750 miliona ljudi zaraženo kovidom. U tom trenutku je milion ljudi umrlo od bolesti.
To daje stopu smrtnosti za žene od 0,13%. Dakle, SZO je izjavila da je stopa smrtnosti 0,13%. Prilično se podudara sa prethodnim proračunom. Ovo naravno postavlja pitanje zašto se i dalje insistira na karantinu, iako se radi o bolesti koja nije ništa smrtonosnija od gripa.
Ubrzo kasnije, SZO je objavila analizu profesora Džona Joanidisa, sa njegovom procenom osetljive stope smrtnosti. Ova analiza se zasnivala na podacima o tome koliko ljudi je pokazalo da ima antitela na kovid u svom krvotoku, u različito vreme, u različitim zemljama, što je povezano sa brojem smrtnih slučajeva u tim zemljama.
Kroz ovu analizu, profesor Joanidis je došao do zaključka da covid ima ukupnu stopu smrtnosti od oko 0,23% (drugim rečima, jedan od 434 zaraženih umre od bolesti). Za ljude mlađe od sedamdeset godina stopa smrtnosti procenjena je na 0,05% (drugim rečima, jedan od 2.000 zaraženih ljudi, mlađih od 70 godina, umire od bolesti).
Ipak, podaci o antitelima ne daju vrlo potpunu sliku, jer postoje studije koje pokazuju da veliki broj ljudi ne proizvodi merljiva antitela u krvotoku, ali i dalje imaju imunitet, bilo zahvaljujući T -odgovoru ćelije ili zahvaljujući lokalnoj proizvodnji antitela u respiratornom traktu. Tako da stopa smrtnosti može biti znatno niža od one koju je utvrdila analiza profesora Joanidisa, i više u skladu sa onim što je SZO izjavila ranije u oktobru.
Ali čak i ako je broj zasnovan na antitelima tačan, covid i dalje nije veoma smrtonosna bolest. Poređenja radi, smatra se da je pandemija gripa 1918. imala stopu smrtnosti od zaraze od 2,5%, tj. umrla je jedna od četrdeset zaraženih osoba.
Dakle, grip iz 1918. godine bio je 11 puta smrtonosniji od covid-a ako se vodite brojevima zasnovanim na antitelima profesora Joanidisa, i 19 puta smrtonosniji od covid-a ako se vodite stopom smrtnosti koju je 12 dana ranije saopštio Majk Rajan iz SZO.
I tu nedostaje jedna važna tačka u vezi sa kovidom. Prosečna osoba koja umre od kovida ima više od 80 godina i ima više zdravstvenih problema.
Drugim rečima, životni vek im je vrlo kratak. Prosečna osoba koja je umrla u pandemiji 1918. bila je u kasnim 20-im. Dakle, svaka smrt u pandemiji 1918. zapravo je značila oko 50 godina više izgubljenog života po osobi nego svaka smrt u pandemiji Covid. Pomnožite to sa činjenicom da je pandemija iz 1918. imala 19 puta veću stopu smrtnosti, zapravo je bila 950 puta smrtonosnija od kovida.
Ali važno je razmotriti i šta je sa stopom smrtnosti od virusa prehlade koji neprestano kruže u društvu? Gde je Covid u poređenju sa njima?
Mnogi ljudi misle da su virusi prehlade bezopasni. Ali, zapravo, među starijim ljudima sa zdravstvenim problemima, oni su često smrtonosni. Studija sprovedena 2017. godine otkrila je da je među krhkim starijim ljudima rinovirus zapravo smrtonosniji od običnog gripa.
Šta je poenta? Ako ste stari i nemoćni i imate zdravstveni problem, čak i ona najneškodljivija od svih infekcija, takozvana „prehlada“, može biti smrtonosna. Zapravo je često tako. Covid-19 nije jedinstvena bolest i čini se da nema primetno veću stopu smrtnosti od takozvane „obične prehlade“.
U svemu ovome postoji jedan poslednji aspekt o kojem treba razgovarati. I to je efekat covid-a na ukupnu smrtnost. Ako se ispostavi da covid nema uticaja na ukupnu smrtnost, onda to zaista dovodi u pitanje zašto smo u karantinu, jer zapravo ne sprečavamo nikakvu smrt. Pa, kakav je efekat covid-a na ukupnu smrtnost?
Pogledajmo Švedsku, jer je to možda država koja je zauzela najopušteniji pristup sprečavanju širenja, i od koje bi se, stoga, s razlogom moglo očekivati da ima najveći uticaj na ukupnu stopu smrtnosti.
Od januara do septembra 2020. Švedska je imala 687 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika. Poslednji put kada je Švedska imala smrtonosniju godinu bila je 2015. godine, kada se dogodila velika smrtonosna pandemija.
U stvari, 2020. je do sada jedna od najmanje smrtonosnih godina u Švedskoj istoriji i u velikoj meri je u skladu sa prosekom za prethodnih pet godina.
Preciznije, to je za 2,7% više od proseka u prethodnih pet godina, što je prilično u granicama greške. U 2019. godini mortalitet je bio 6% niži od proseka, pa treba očekivati da će 2020. imati malo veći mortalitet od proseka, čak i bez covida.
Šta ovo znači? To znači da covid, navodno smrtonosna virusna pandemija, nije ubila dovoljno Šveđana da bi imala bilo kakav uticaj na ukupnu smrtnost. Kako se to može objasniti, kad znamo da je 6000 Šveđana umrlo od covida?
Koliko vidimo, moguća su dva objašnjenja. Prvo je da je većina ljudi koji su umrli „od“ covid-a zapravo umrla s covidom.
Drugim rečima, imali su pozitivan test osetljivosti i stoga su ih okarakterisali kao umrle od bolesti, iako je stvarni uzrok smrti bio nešto drugo.
Drugo je da je većina ljudi koji su umrli od covida bila toliko stara, tako krhka i imala je toliko zdravstvenih problema da bi i bez kovida svakako umrli. Nema drugih razumnih objašnjenja.
Ne kažemo da covid nije ništa, ili da ne postoji. Kažemo da je to virus sa marginalnim efektom na život. Pa ipak, javna politika u većini zemalja vođena je scenarijima sudnjeg dana zasnovanim na potpuno nerealnim brojevima. Pojednostavljeno, ponašali smo se kao da imamo posla sa globalnom epidemijom ebole, iako je covid mnogo sličniji prehladi.
Webtribune.rs
Izvor: sebastianrushworth.com
Link:https://sebastianrushworth.com/2020/10/24/how-deadly-is-covid-19/
