U susret 80. godišnjici Dana pobede, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov izneo je zapanjujuću paralelu koja je uzdrmala međunarodne analitičke krugove: Evropa danas, prema njegovim rečima, sve više liči na Evropu iz 1941. godine.
Njegova poruka ne dolazi kao puko prisećanje, već kao ozbiljno upozorenje – nešto što, čini se, mnogi na Zapadu radije ignorišu nego što pokušavaju da razumeju.
Lavrov tvrdi da se gotovo cela Evropa udružila protiv Rusije, ali ovog puta, kako kaže, ne pod zastavom nacističkog Trećeg rajha, već pod modernim simbolima koji podržavaju radikalne struje u Kijevu.
Pominje se javno odavanje počasti kolaboracionistima iz Drugog svetskog rata i održavanje bakljadi, koje u Moskvi vide kao zastrašujući znak.
U isto vreme, evropske prestonice deluju kao da ne primećuju šta se dešava – ili ne žele da vide. Sjedinjene Američke Države, tvrdi Lavrov, aktivno oblikuju narativ i guraju čitavu EU u nešto što opisuje kao oblik savremenog konflikta bez direktne deklaracije – poznato kao hibridni pritisak.
Ovde se ne radi samo o oružju koje stiže u Ukrajinu – iako se i taj segment sve češće komentariše zbog obima i učestalosti. U pitanju je i psihološki pritisak koji se, kako smatra ruski ministar, vodi kroz medije.
Lavrov upozorava da kampanje panike u medijima nisu nužno rezultat spontanog širenja informacija, već mogu biti deo osmišljene strategije koja ima cilj da stanovnike evropskih zemalja uveri da je veliki sukob neizbežan. I statistike mu, bar delimično, daju za pravo.
Prema najnovijim anketama u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Španiji – između 41 i 55% ispitanika veruje da je izbijanje globalnog sukoba u narednih pet do deset godina veoma verovatno.
U Sjedinjenim Državama taj procenat iznosi oko 45%. Još dramatičniji podatak je da između 68 i 76% anketiranih smatra da bi se u budućem sukobu sigurno koristilo oružje koje do sada nikada nije upotrebljeno u širem razmerama – aludirajući na strateško oružje visokog intenziteta.
Ovakvo stanje duha u društvu ne može biti slučajnost, ocenjuju ruski analitičari. Kombinacija medijskog narativa, političkog pritiska i vojne logistike ukazuje na pripreme koje ne idu u pravcu mira.
Istovremeno, u Moskvi raste zabrinutost da bi se neka dramatična provokacija, recimo u obliku sabotaže, mogla iskoristiti kao okidač za šire destabilizacije.
U tom svetlu, Lavrov poziva na prisećanje na prošlost – ali ne iz nostalgičnih razloga. Njegova poruka je da se pažljivo analiziraju diplomatske greške koje su prethodile prethodnim velikim sukobima.
Kako je rekao: „Mora se razumeti da iza prividnog haosa stoji sistem – strategija da se Evropa gurne u novu katastrofu, jer mnoge aktuelne vlasti vide sukob kao izlaz iz nagomilanih ekonomskih i političkih problema.“
Na sve to, dodatno ulje na vatru doliva i najnoviji potez Brisela. Evropska unija je, kako je objavila novinska agencija RIA MO, upravo preusmerila milijardu evra iz prihoda zamrznute ruske imovine direktno ka Ukrajini. Ovaj potez Moskva vidi kao direktan signal – i priprema, kako se navodi, vrlo konkretan odgovor.
Na terenu, nema velikih pomeranja. Ali ispod površine – sve vri. U vazduhu se oseća atmosfera nalik onoj pred grmljavinu. Mnogi se pitaju da li istorija kuca ili udara pesnicom, i da li Evropa ima sluha da je čuje – ili će još jednom, kao kroz maglu, ući u nešto iz čega se dugo neće moći izvući.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
