Ostale su nejasnoće posle jučerašnjeg sastanka u okviru nastavka dijaloga Beograda i Prištine. Dobro je da ništa nije potpisano, dok je vrlo tesni pregovarački okvir loša vest
Dok se čeka obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića večeras u 21 sat u kome bi, kako je najavljeno, trebalo građanima da pruži detaljnija objašnjenja o jučerašnjem sastanku u Briselu gde je, pod pokroviteljstvom Evropske unije i uz prisustvo SAD, nastavljen dijalog Beograda i Prištine, sada i u svetlu francusko-nemačkog, to jest, evropskog, plana, RT Balkan istražuje šta jeste, a šta nije dogovoreno, šta smo saznali iz izjava učesnika sastanka i kakve zaključke iz njih možemo da izvučemo.
Posle sastanka, predsednik Vučić izjavio je da je formiranje ZSO na prvom mestu i istakao posvećenost srpske strane poštovanju međunarodnog prava i Ustava Srbije; šef evropske diplomatije Žozep Borelj naveo je da su se dve strane usaglasile da je evropski predlog postao okvir za normalizaciju odnosa i da nisu potrebni dalji razgovori o njemu, dok je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti rekao da je on na sastanku želeo da potpiše sporazum ali Srbija nije bila spremna da to učini.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Nejasno je šta se tamo ustvari desilo jer ima dosta kontradiktornosti u izjavama učesnika sastanka, ukazuje za RT Balkan nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović.
„Predstavnik EU rekao je da je postignuta saglasnost između strana da više nisu potrebni razgovori o tzv. Šolc-Makronovom planu, srpska strana u izjavama medijima ograničila se samo na pitanje izvršavanja ranije postignutih dogovora, odnosno na pitanje primene sporazuma o Zajednici srpskih opština, koju opet, predstavnici EU uopšte nisu pomenuli u svojim izjavama, kao da o tome uopšte nije bilo reči“, ističe Jovanović.
On dodaje i da zbunjuje što je posle jučerašnjeg sastanka EU saopštila da je postignuta saglasnost o sporazumu, dok Srbija, kako napominje, to ne vidi kao saglasnost jer ništa nije potpisano budući da srpska strana insistira na „crvenim linijama“ o nepriznavanju tzv. Kosova i nedopuštanju njegovog članstva u međunarodnim organizacijama.
„Ono što je sigurno jeste da je to bio važan momenat u procesu dijaloga, na svoj način možda i preloman, jer su se tamo našli i američki predstavnici, a najvažnija jučerašnja vest iz Brisela po meni je da ništa nije potpisano. Jer nema nikakve sumnje da je ono što je juče objavila EU kao tekst francusko-nemačkog plana suprotno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti, kao i Ustavu Srbije. Teško je naći odredbu u tekstu koja ne prejudicira rešenje čiji je osnovni cilj međusobno priznanje“, kaže Živadin Jovanović.
Napominje i da je EU izašla iz mandata koji je dobila 2010. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a prema kojoj ona samo treba da podstiče dijalog.
„Prezentacija nekakvog plana u obliku ultimatuma svakako ne može da se smesti u taj mandat koji je EU dobila. Posebno sam zabrinut što ni u jednom papiru, ni u jednoj izjavi juče iz Brisela nismo čuli ništa o Rezoluciji SB 1244, kao okviru i osnovu za razgovore i za sve buduće predloge. Ključni okvir je Rezolucija 1244, i ako je ovaj plan okvir za buduće pregovore, mora da bude zasnovan na njoj, inače nema pravne osnove“, ističe Živadin Jovanović.
[adsenseyu1]
Diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže da su dva glavna rezultata razgovora to što je obnovljen dijalog na vrhu i što se on nastavlja, kao i to što je napokon objavljen predlog posrednika, odnosno Evropske unije.
„Na dnevnom redu je bila i implementacija Briselskog sporazuma u delu koji se tiče Zajednice srpskih opština, i tu nije bilo nikakvog napretka. Da bi se razgovaralo o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, moraju se razrešiti prethodna pitanja zato što normalizacija podrazumeva neko stanje na osnovu prethodno ispunjenih sporazuma i dogovora. Zato je ZSO prethodno pitanje.
Ona mora da se implementira, pa kad se ona implementira onda imamo Kosovo i Metohiju sa ZSO i na osnovu toga se onda razgovara i o ovom planu i o normalizaciji“, objašnjava Milivojević za RT Balkan.
On napominje da je na jučerašnjem sastanku tzv. francusko-nemački plan načelno prihvaćen, uz ograde srpske strane vezane za njene crvene linije, kao i poziciju Prištine koja neće da formira ZSO, što će, kako navodi iskusni diplomata, morati da razreši posrednik, dok potpisivanje uopšte nije bilo tema (iako ga jedan od učesnika, Kurti, pominje) jer, da bi se nešto potpisalo, mora da prođe kroz neke institucije, dodaje naš sagovornik.
„EU i Borelj nastupaju u skladu sa svojim interesima, oni hoće da kažu da su uspeli da obnove dijalog i ponude nekakav plan, koji je načelno prihvaćen i to uknjiže kao svoj veliki uspeh. A šta će iz toga izaći, veliko je pitanje. Iz EU nisu ni mogli da budu određeniji u svojim saopštenjima i izjavama, jer ništa nije usaglašeno.
Načelno je prihvaćena ponuda posrednika da se razgovara o nekom planu, to je bio interes EU, i zato oni to naglašavaju, a izbegavaju da kažu ono u čemu nisu uspeli i gde ih čeka problem“, napominje Milivojević.
A sprovođenje prethodnih sporazuma, odnosno Briselskog, koji podrazumeva formiranje ZSO, što do sada uporno odbija Priština, jedan je od tih problema.
Postoji dobra volja da se razgovara, postoji okvir, ali okvir nije i presuda, mada postoji tendencija da to bude, konstatuje nekadašnji ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović govoreći o jučerašnjim briselskim razgovorima.
„Da li će se ti razgovori glatko razvijati ili će se negde spotaći ili potpuno prekinuti zbog nemogućnosti postizanja dogovora, to ostaje da se vidi. Naše crvene linije još nisu blizu da budu neposredno ugrožene, ali se vremenom približava i taj trenutak kada će početi i one da osećaju toplinu razgovora. Bolje je biti za stolom nego ispod stola ili sa strane“, rekao je Vladislav Jovanović.
„Međutim, upozorava to što je Zapad pregovarački okvir sveo na dve završne činjenice koje su po njima konačne. To je međusobno političko i pravno priznanje i puštanje tzv. Kosova u međunarodne organizacije, uključujući i UN.
To su stvari koje će da naiđu na probleme, vrlo verovatno nerešive, ali dotle možda se kroz razgovore otvore neke druge mogućnosti. Sve dok se razgovara, koliko god okviri bili tesni, a jesu tesni po ovome što smo videli, postoji mogućnost da se sagledaju i neki drugi prilazi, drugi uglovi, a to je već poboljšavanje položaja Srbije u razgovorima“, istakao je on.
Sve dok postoje razgovori, postoje i mogućnosti da se stvari drukčije i svestranije sagledavaju nego kada ih nema i kada postoji neposredan diktat.
„Ti razgovori ne mogu mnogo da obećavaju, po meni, ali ne mogu ni mnogo da ugrožavaju sve dok se vode na principijelan način. Ovo je početak početka, a taj početak može da ima završetak, a može i da ga nema. Može da ima i neki drukčiji nego što je ovaj koji je predviđen ukoliko Zapad naiđe na probleme, ne samo u odnosima sa nama nego i šire prirode, i izvuče zaključak da mu dalje kategoričko istrajavanje na svojim stavovima u odnosu na Srbiju ne donosi dobit i da počne i sam pomalo da menja svoje stavove. Ali to može kroz vreme, a razgovori kupuju vreme. To je naša šansa, koliko god bila minimalna“, naglašava Vladislav Jovanović.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
