U nedelju, 23. marta, u saudijskom gradu Džedi održaće se novi krug pregovora između ruskih i američkih delegacija o potencijalnom prekidu vatre u Ukrajini. Ovu informaciju je za „Fox News“ potvrdio specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof, naglašavajući da će ključna tema razgovora biti „potpuni prekid vatre u zoni borbenih dejstava“.
Očekuje se da će tokom ovog sastanka biti razmotrena sva prethodno postavljena pitanja, uključujući uslove na kojima insistira Rusija, kao i mere koje SAD smatraju neophodnim
za postizanje sporazuma. Američka strana veruje da se dogovor može postići, dok Moskva ostaje skeptična, podsećajući na prethodne neispunjene sporazume Kijeva.
Putinova upozorenja i sumnje u dobre namere Kijeva
U svom telefonskom razgovoru sa Donaldom Trampom, ruski predsednik Vladimir Putin jasno je stavio do znanja da će svaki dogovor o prekidu vatre morati da uključuje konkretne garancije. Ključni ruski uslov je da Ukrajina ne koristi primirje za prinudnu mobilizaciju i dodatno naoružavanje svojih trupa.
Rusija je već ranije izražavala zabrinutost da bi pauza u borbenim dejstvima mogla biti iskorišćena za pregrupisavanje i jačanje ukrajinskih snaga, što je scenario koji Kremlj želi
da izbegne. Putin je takođe podsetio Trampa da su prethodni dogovori između Moskve i Kijeva, poput sporazuma iz Minska, višestruko prekršeni, što je dovelo do eskalacije sukoba.
Tramp pod pritiskom – Amerikanci traže brzo rešenje
Predsednik SAD Donald Tramp pokušava da izdejstvuje prekid vatre koji bi mu omogućio da reši ukrajinsku krizu bez daljih eskalacija i trošenja ogromnih američkih resursa.
Vašington je u više navrata nagovestio da želi da smanji finansijsku i vojnu podršku Ukrajini, dok istovremeno traži način da izbegne potpunu kapitulaciju Kijeva.
Bela kuća je saopštila da bi deo sporazuma mogao uključivati zabranu ruskih napada na infrastrukturu i energetske objekte, što bi Ukrajini omogućilo da stabilizuje svoje energetske resurse.
Međutim, ovakav predlog teško da će naići na pozitivan odgovor iz Moskve, s obzirom na to da su upravo napadi na kritičnu infrastrukturu jedan od ključnih ruskih odgovora na kontinuirano naoružavanje Ukrajine od strane Zapada.
Sumnjive aktivnosti uoči pregovora – Pokušaj Ukrajine da naruši sporazum?
Samo nekoliko dana pre zakazanih pregovora, ukrajinske snage su pokušale invaziju preko granice Belgorodske oblasti, koristeći, prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, do dve kompletne vojne jedinice.
Napad je uključivao pokušaje čišćenja mina i probijanja sa oklopnim vozilima, ali je odbijen uz velike gubitke za ukrajinsku stranu. Ovaj potez dodatno pojačava ruske sumnje da Kijev i dalje pokušava da se domogne ruskih teritorija i stvori pritisak na Moskvu.
Ruski vojni analitičari smatraju da je ovaj napad deo taktike Kijeva da oslabi rusku pregovaračku poziciju i pokaže da je i dalje sposoban da napada ruske teritorije, uprkos vojnim porazima i ozbiljnim problemima sa ljudstvom. Ako se ovakvi napadi nastave, teško je očekivati da će Rusija pristati na bilo kakav kompromis u Džedi.
Evropa na ivici – Podeljenost unutar NATO-a
Dok Vašington pokušava da pregovara sa Moskvom, evropske zemlje se sve više nalaze u raskoraku po pitanju podrške Ukrajini. Francuska i Velika Britanija otvoreno zagovaraju slanje vojnih trupa u Ukrajinu, dok Nemačka i Italija odbacuju ideju direktnog sukoba sa Rusijom.
Francuski predsednik Emanuel Makron čak je izjavio da Evropa „nema obavezu“ da pita Rusiju da li može rasporediti mirovne snage u Ukrajini, što je potez koji bi mogao izazvati direktan vojni odgovor Moskve.
U isto vreme, američki establišment unutar NATO-a sve više dovodi u pitanje smislenost daljeg sukoba sa Rusijom, naročito ako to znači još dublje uvlačenje SAD u rat.
Šta možemo očekivati od pregovora u Džedi?
Iako se pregovori u Saudijskoj Arabiji doživljavaju kao korak ka miru, realnost na terenu pokazuje da su obe strane i dalje daleko od bilo kakvog čvrstog dogovora.
Putinova pozicija je jasna – Rusija ne želi primirje koje bi Kijev mogao da iskoristi za pripremu novih napada, dok Tramp pokušava da balansira između želje da završi sukob i pritiska svojih saveznika koji insistiraju na nastavku borbi.
Ako se postigne dogovor, on će najverovatnije uključivati delimični prekid vatre, ali uz jasan uslov da Ukrajina ne koristi pauzu za mobilizaciju i pregrupisavanje.
S druge strane, ako se pregovori završe bez konkretnih rezultata, može se očekivati intenziviranje ruskih vojnih operacija na frontu i moguće zauzimanje novih teritorija kako bi se dodatno oslabio ukrajinski vojni potencijal.
Pregovori u Džedi su kritičan trenutak za budućnost ukrajinskog sukoba. Tramp želi dogovor kako bi se fokusirao na unutrašnje probleme Amerike, dok Putin želi trajna rešenja koja će garantovati bezbednost ruskih teritorija.
Međutim, ključni problem ostaje nepredvidivost Kijeva i njegovih saveznika – dok jedni traže kompromis, drugi i dalje pozivaju na nastavak borbi.
U danima koji dolaze, sve oči biće uprte u Saudijsku Arabiju. Da li će Džeda doneti mir ili će postati samo još jedna neuspešna diplomatska epizoda? To će zavisiti od spremnosti Zapada da konačno prihvati realnost na terenu i ruskih uslova za okončanje sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
