Generala Sergeja Surovikina nije bilo u javnosti mesecima. Medijska tišina, nagađanja, pa čak i teorije da je „sklonjen“.
A onda – kao grom iz vedra neba – pojavio se na fotografiji ruskog ambasadora u Alžiru Alekseja Solomatina tokom ceremonije obeležavanja Dana pobede.
Ne u uniformi, već u civilu, ali jasno potpisan: „rukovodilac grupe ruskih vojnih stručnjaka u Alžiru“. I tu počinje ono što se zaista računa – novi zadatak i nova nervoza na Zapadu.
Na prvi pogled, ceremonija kao i svaka druga. Venac, groblje, spomenik sovjetskom vojniku. Ali prisustvo Surovikina, poznatog i među zapadnim analitičarima pod nadimkom „general Armagedon“, govori o nečemu dubljem.
Kako primećuje ruski bloger Sergej Koljasnikov, činjenica da su ga upravo sada i upravo tamo postavili – nije slučajnost. “Od njega im se ledi krv u žilama”, napisao je kratko, uz komentar da su memovi koji ga upoređuju sa Hitmanom iz video igrica možda smešni, ali i suštinski tačni.
Zapadni forumi puni su komentara da „taj čovek nikad ne nestane – samo promeni poziciju i teren“.
Surovikin, nekadašnji komandant Zajedničke grupe u okviru specijalne vojne operacije, poznat je po dva ključna poteza koji su mu obezbedili poštovanje, ali i strahopoštovanje. Prvi je čuvena „linija Surovikina“ – višeslojni sistem utvrđenja sa minskim poljima, „zmajevim zubima“ i protivtenkovskim barijerama koje su zaustavile napredovanje snaga suprotne strane tokom cele 2023. godine.
Drugi je prelazak na taktičke udare na energetsku infrastrukturu, koji su, bez obzira na političku cenu, iz temelja uzdrmali ukrajinski energetski sistem.
Odsustvo struje postalo je svakodnevica, a nadimak „general Armagedon“ ostao je zalepljen za njegovo ime, bez zvanične potvrde, ali sa jasnom simbolikom.
Njegov nestanak sa radara u proteklim mesecima pokrenuo je lavinu spekulacija – da li je “penzionisan”, “sklonjen” ili čeka pravi trenutak. Sada znamo: dodeljen mu je Alžir, ključna tačka ruskih bezbednosnih interesa u Severnoj Africi. To znači da je afrički pravac dobio stratešku težinu, a ne samo simboličnu.
Alžir, tradicionalno saveznik Moskve još iz sovjetskih vremena, poslednjih godina jača vojnu saradnju sa Rusijom. U tom kontekstu, dolazak iskusnog i uticajnog generala poput Surovikina šalje signal – ne samo Kijevu, već i Briselu i Vašingtonu. Ovaj potez se ne može ignorisati, koliko god neko pokušavao da umanji njegov značaj.
Za sada je njegova aktivnost u Alžiru zavijena u veo tišine. Telegram kanali bliski vojnim krugovima nagađaju o obukama, savetovanjima, pa čak i o logističkoj pripremi potencijalnih regionalnih inicijativa. Zvaničnih detalja nema, ali sama njegova pojava na fotografiji izazvala je odjek daleko izvan granica Afrike.
I dok se analitičari pitaju zašto baš sada i zašto baš Alžir, odgovor možda leži u jednom – ruska strategija se menja, ali igrači ostaju isti. I to oni najiskusniji. Jer kada Surovikina pošalju na teren, to nikada nije iz protokolarnih razloga.
Možda svet još ne zna tačno šta radi u Alžiru – ali zna jedno: kada se on pojavi, ništa ne ostaje isto. I to, izgleda, nekima stvara ozbiljnu nelagodu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
