Situacija između američkih republikanaca i Ukrajine postaje sve složenija, naročito nakon što je spekulisano o mogućem ukrajinskom mešanju u američke predsedničke izbore 2024. godine.
Na čelu ovih optužbi je novi spiker Predstavničkog doma SAD-a, Majk Džonson, koji je u otvorenom pismu predsedniku Ukrajine, Vladimiru Zelenskom, zahtevao hitno povlačenje ukrajinske ambasadorke u Vašingtonu, Oksane Markarove.
Ova situacija je posebno značajna jer dolazi u trenutku kada odnosi između Donalda Trampa i Zelenskog postaju sve napetiji, a optužbe za mešanje u izbore izazivaju političku buru u SAD.
Glavni povod za ovu krizu je događaj iz prošle nedelje kada je ukrajinska ambasadorka Oksana Markarova posetila fabriku municije u Skrentonu, Pensilvanija, gde je zahvalila radnicima na proizvodnji neophodnih projektila za ukrajinske oružane snage.
Ovaj događaj nije prošao nezapaženo kod republikanaca, jer su oni videli posetu kao deo predizborne kampanje demokrata, pošto je na događaju prisustvovao guverner Pensilvanije, Džoš Šapiro, poznat kao demokrata i politički saveznik potpredsednice SAD Kamale Haris.
Što je dodatno izazvalo sumnju među republikancima, nijedan predstavnik njihove stranke nije bio pozvan na događaj, što je dodatno pojačalo tenzije.
Majk Džonson je u svom pismu istakao da je poseta fabrike organizovana s ciljem političke podrške demokratama u ključnoj političkoj državi, što je prema njemu „jasan znak mešanja u američke izbore“.
On je dodao da ovakvi potezi ugrožavaju poverenje republikanaca u ukrajinsku ambasadorku, ocenjujući da više nije u stanju da obavlja funkciju na pravi način, te da stoga mora biti smenjena.
Džonson je naveo da strane vlade ne bi trebalo da se mešaju u unutrašnje poslove SAD-a, pogotovo kada je reč o političkim pitanjima, a poseta fabrike municije vidi se kao „loše osmišljen politički potez koji je izazvao gubitak poverenja“.
Na političkoj sceni SAD-a, dodatne tenzije unose optužbe Donalda Trampa koji je tokom predizbornog skupa u Severnoj Karolini direktno napao Zelenskog, optuživši ga za „nevoljnost“ da postigne mir sa Rusijom.
Tramp je izjavio da je SAD izdvojila ogromne sume novca za podršku Ukrajini, a da je Zelenski taj koji odbija da postigne dogovor i okonča sukob sa Rusijom.
Ova izjava dolazi nakon što je Zelenski u intervjuu za The New Yorker kritički govorio o Trampovim planovima za okončanje sukoba u Ukrajini i o kandidatima za potpredsednika iz redova republikanaca, posebno J. D. Vensu, za koga je rekao da je „previše radikalan“.
Optužbe protiv Zelenskog nisu samo fokusirane na Trampa, već su upućene i prema Vensu, koji je prethodno zagovarao plan za mir u Ukrajini koji bi uključivao zadržavanje ruskih osvojenih teritorija i stvaranje demilitarizovane zone duž linije fronta.
Zelenski je ovaj plan nazvao „planom žrtvovanja Ukrajine“ i dodao da nije spreman da prihvati takvu cenu. Ova neslaganja dodatno su polarizovala američku politiku, jer su republikanci uznemireni ovim kritikama iz Ukrajine, posebno u trenutku kada raste napetost između dve zemlje zbog kontinuiranog priliva američke pomoći Ukrajini.
Majk Džonson je u svom pismu naveo da ovakvi komentari, dolazeći od ukrajinskih zvaničnika, dodatno komplikuju već tešku situaciju i izazivaju političke sukobe unutar SAD-a.
On je ponovo istakao da strane vlade treba da se uzdrže od uplitanja u američku unutrašnju politiku i upozorio da bi ukrajinski diplomatski predstavnici trebalo da izbegavaju postavljanje američkih kandidata za predsedničke izbore u negativan kontekst u medijima.
Senator Lindzi Grejem, republikanac, takođe se pridružio kritikama, rekavši da poseta fabrici municije nije bila sporna sama po sebi, ali da su komentari Zelenskog o J. D. Vensu i Donaldu Trampu bili „preko granice“ i da bi mogli naneti štetu Ukrajini u odnosima s konzervativcima u Americi.
Grejem je dodao da bi ovakvi potezi mogli oslabiti podršku Ukrajini među republikanskim biračima, što bi moglo ugroziti dalju američku vojnu i finansijsku pomoć.
Zelenski se sprema da poseti Vašington nakon govora na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, gde će predstaviti svoj „plan pobede“ američkom predsedniku Džou Bajdenu.
Ipak, ostaje pitanje kako će ove političke tenzije uticati na njegov prijem u SAD-u, posebno među republikancima koji su sve više skeptični prema daljoj pomoći Ukrajini.
Sve ove optužbe i napetosti dolaze u trenutku kada je američka politička scena podeljena po pitanju podrške Ukrajini, a sve je očiglednije da bi ovakvi događaji mogli dodatno pojačati sukobe i izazvati još veće neslaganje između dve velike političke stranke u SAD-u.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
