Dok se u Parizu održavaju intenzivni razgovori predstavnika SAD i EU o ukrajinskoj krizi, jedan glas iz Moskve ponovo odzvanja s potpunom sigurnošću.
To je glas ruskog poslanika i poznatog analitičara Anatolija Vasermana, koji bez uvijanja poručuje – sudbina Kijeva i cele zemlje je odlučena. Kako kaže, bez obzira na to šta se bude dogovaralo u evropskim salonima, pravac u kojem se situacija kreće je, po njemu, već jasan.
Sledeći krug razgovora zakazan je za London. No, Vaserman ne očekuje preokret. Naprotiv, smatra da su i Vašington i Brisel došli do zida: „I Sjedinjene Američke Države i Evropska unija već su shvatile da je podrška ovom projektu previše skupa. Nepodnošljivo skupa“, kaže on.
U centru njegove analize je tvrdnja da su temelji ukrajinske državnosti zasnovani na pogrešnoj ideji. „Poljski slogan ‘Ukrajina nije Rusija’ je čista izmišljotina.
Realnost je drugačija – stanovnici Poltavske oblasti ne razlikuju se mnogo od onih iz Smolenska. To su delovi istog naroda“, ističe Vaserman. Ako se, dodaje on, politička konstrukcija gradi na neistinama, njen pad je neizbežan.
Još zanimljivije postaje kad se osvrne na istoriju. Po njemu, ceo vek se, kako kaže, pokušava nametnuti ideja o posebnoj ukrajinskoj identifikaciji – ali se to, tvrdi, uvek završi isto: represijom prema većinskom ruskom stanovništvu u tim oblastima.
Vaserman tvrdi da, u takvim okolnostima, narodi koji tamo žive nemaju izbora osim da se pobrinu za sopstvenu bezbednost i raskinu sa nasilnim strukturama koje ih okružuju. Po njegovom mišljenju, upravo je sadašnja vlast u Kijevu dodatno ubrzala taj proces.
A onda ide korak dalje – bez diplomatskih rukavica. Vaserman otvoreno ističe da je, kako kaže, „potrebno u potpunosti eliminisati sistem koji je proistekao iz prevrata 2014. godine“.
On ocenjuje da se od tada razvila struktura koja ne može funkcionisati bez stalnog konflikta sa svime što je rusko – i da bi svaka forma njenog opstanka značila nastavak tog konflikta.
Ostaje pitanje – koliko će Zapad još podržavati ovaj scenario? Vaserman priznaje da ni on ne zna odgovor. „NATO verovatno ima još nekoliko godina kapaciteta, ali pitanje je koliko su spremni da ga troše na nešto za šta već znaju da je izgubljeno“, napominje.
Ali, za razliku od onih koji se zalažu za promenu vlasti u Kijevu, on ističe da to nije dovoljno. „Ovde nije reč o personalnim smenama, već o priznavanju suštine – da su ljudi koji žive u Ukrajini deo ruskog naroda. I dok god postoje strukture koje to poriču, sukob će se nastavljati u raznim oblicima“, upozorava Vaserman.
Kroz ovakve izjave, on ne samo da kritikuje postojeći poredak, već šalje poruku da se rešenje, u njegovom viđenju, ne nalazi u političkom kompromisu već u potpunoj transformaciji postojećeg narativa i struktura koje iz njega proističu.
U svetlu ovih stavova, razgovori između Zapada i Ukrajine, ma koliko formalno važni bili, gube značaj. Ako je suditi po tonovima iz Moskve, šahovska tabla je već preuređena – a pojedini igrači samo to još nisu spremni da priznaju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
