Plan koji bi pre samo nekoliko godina zvučao kao naučna fantastika, danas je na stolu Bele kuće – i ne samo na stolu.
Donald Tramp je odlučan da izgradi ono što naziva „Zlatna kupola“, novi američki sistem zaštite vredan 175 milijardi dolara koji bi trebalo da pretvori Sjedinjene Države u tvrđavu otpornu na sve – od dronova do hiperbrzih raketa. I kako to obično biva sa ovako velikim projektima, svet nije ostao ravnodušan.
Za razliku od starih rešenja koja su bila fokusirana na rakete koje dolaze sa Zemlje, Trampov plan cilja visoko – doslovno. Ovaj futuristički sistem predviđa korišćenje oružja i senzora u svemiru.
To znači ne samo rano otkrivanje, već i presretanje projektila još dok se nalaze iznad lansirnih rampi. Pentagon već razmatra tri varijante razvoja: srednju, visoku i „super visoku“, u zavisnosti od broja potrebnih satelita i njihove funkcije.
Plan uključuje između 400 i više od 1.000 nadzornih i presretačkih satelita koji bi orbitirali oko planete. Prema neimenovanim izvorima koji su govorili za Rojters, dodatnih 200 svemirskih platformi moglo bi da bude opremljeno naoružanjem – spremnim da neutrališu pretnju odmah po detekciji.
Dok je američko Ministarstvo odbrane još u fazi prikupljanja predloga i analize arhitekture sistema, predsednik Tramp insistira na brzom tempu – najavljujući da će „kupola“ biti operativna u roku od dve i po do tri godine, dakle još pre isteka njegovog sadašnjeg mandata.
U januaru ove godine potpisao je izvršnu naredbu kojom je Pitu Hegsetu, novom ministru odbrane, naložio početak realizacije projekta. Već je zatraženo početnih 25 milijardi dolara, a republikanci u Kongresu traže dodatnih 27 milijardi za početnu fazu.
Među imenima koja se pominju kao ključni izvođači radova nalaze se L3Harris Technologies, Lockheed Martin i RTX Corp. Ipak, najviše pažnje privukao je Ilon Mask i njegova kompanija SpaceX.
Iako je javno poručio da nije zainteresovan za ove ugovore – „žele da se fokusiraju na odlazak na Mars“, kako je napisao 17. aprila – malo ko veruje da SpaceX neće makar učestvovati u lansiranju satelita.
Pentagon predviđa upotrebu postojećih tehnologija, uključujući radarske sisteme i senzore već testirane u prethodnim projektima. Ipak, sistem mora da bude potpuno integrisan – kopno, more i svemir povezani u jednu celinu.
Zvuči ambiciozno. I jeste. Zato je i izazvalo oštre reakcije širom sveta. Peking i Moskva su odmah po objavi projekta izdali zajedničko saopštenje u kojem upozoravaju da bi svemir mogao postati sledeća arena nadmetanja velikih sila.
Kina je jasno stavila do znanja da se protivi „amerikanizaciji orbite“, dok je Rusija pozvala SAD na razgovor o ovom programu, koji bi – smatraju – mogao destabilizovati globalnu bezbednost.
Tramp, sa druge strane, ostaje pri svom. Kaže da još nije razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o ovom pitanju, ali da će to učiniti „kada dođe pravo vreme“. U međuvremenu, brani projekat tvrdnjom da će američka teritorija biti „skoro 100% zaštićena“ – rečenica koja je već izazvala brojne kontroverze među analitičarima.
Odbrambena obaveštajna agencija (DIA) upozorava da protivnici SAD već raspolažu raketama koje mogu da pogode bilo koji deo američke teritorije. Severna Koreja je, prema njihovom izveštaju, već testirala takve projektile, a Iran bi mogao razviti sopstveni ICBM sistem tokom sledeće decenije. Rusija i Kina, dodaju, razvijaju nove metode isporuke koje zaobilaze tradicionalne sisteme detekcije.
Mnogi analitičari u SAD podržavaju Trampa. Mark Montgomeri, bivši kontraadmiral, kaže da je „Zlatna kupola apsolutno neophodna“, jer su Sjedinjene Države godinama zanemarivale ulaganja u odbranu – pa su protivnici razvijali krstareće i balističke rakete, hipersonično oružje, pa čak i autonomne dronove.
Ali ne misle svi tako. Džon Tirni iz Centra za kontrolu naoružanja i neširenje oružja podseća da je manje od 40% američkih testova presretanja bilo uspešno i da sofisticiranost ruskog i kineskog arsenala znatno premašuje dosadašnje američke kapacitete.
Njegova organizacija procenjuje da bi obaranje jedne rakete Severne Koreje moglo zahtevati i do 950 presretačkih projektila. A to – dodaje – nije isplativo.
Finansijski gledano, scenario nije nimalo jednostavan. Samo svemirske komponente „kupole“ mogle bi koštati 542 milijarde dolara u naredne dve decenije, prema analizi Kongresnog budžetskog biroa. Tirnijev tim ide i dalje – oni procenjuju ukupne troškove na više od 2,5 biliona dolara.
S druge strane, Tom Karako iz Centra za strateške i međunarodne studije smatra da bi godišnji troškovi mogli narasti za „samo“ 10 milijardi dolara – što se, kako kaže, „brzo stiže“.
U analitičkim krugovima sve češće se postavlja pitanje – da li Tramp gura ovaj projekat zbog realne pretnje, političke simbolike ili profita? Jer, kako Tirni ističe, neko će tu zaraditi ogroman novac – bilo da se zove Boing, Lockheed, SpaceX ili neko treći. Njegova ocena je ogoljena: „Ne funkcioniše, ali moraš ljudima reći da nešto radiš.“
Iako ima upadljive sličnosti sa Reganovim „Ratovima zvezda“ iz 1983. godine, tadašnji program nikad nije zaživeo. Prekinut je 1993, zajedno sa Hladnim ratom. Sada, u novom veku, pitanje više nije da li se svemir militarizuje – već koliko brzo.
Jer, kako upozorava i sam Karako – prava opasnost možda neće doći iz sajber sfere. „Ljudi pričaju o sajber Perlu Harboru. Ja brinem o pravom Perlu Harboru.“
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
