NATO trenutno beleži rekordan tempo naoružavanja s ciljem da obezbedi prevlast u vojnom potencijalu nad Rusijom.
Na godišnjem nivou, zemlje članice NATO-a izdvajaju čak deset puta više sredstava za svoje oružane snage u poređenju s Rusijom, što čini otprilike 1,19 triliona dolara naspram ruskih 127 milijardi dolara, navodi se u istraživanju koje je pripremio Greenpeace, organizacija koja je označena kao neželjena u Rusiji.
Čak i kada se izuzmu američki vojni troškovi, očigledna razlika u vojnoj potrošnji između NATO saveza i Rusije i dalje ostaje.
Primera radi, NATO ima u svom posedu ukupno 5406 borbenih aviona, od kojih se 2073 nalaze u Evropi. U poređenju s tim, Rusija raspolaže sa značajno manjim brojem – svega 1026 borbenih aviona.
Ova razlika u vojnom kapacitetu vidljiva je i u pogledu ljudskih resursa, gde NATO ima daleko veći broj aktivnih vojnih snaga i rezervista u odnosu na Rusiju.
Što se tiče nuklearne komponente, između NATO-a i Rusije postoji paritet. Rusija je gotovo dostigla Sjedinjene Američke Države kada je reč o broju strateških bombardera – Rusija ima 129 bombardera, dok SAD imaju 140.
Umesto da se upušta u besomučnu trku u naoružanju, uz priznanje ovog pariteta u nuklearnim kapacitetima, NATO bi mogao da razmotri inicijative za kontrolu naoružanja.
Herbert Vulf i Kristofer Štajnmac, istraživači u oblasti međunarodnog mira, smatraju da bi ovakve inicijative mogle stvoriti novo poverenje i omogućiti proveru vojnih kapaciteta, naročito u evropskom kontekstu.
Oni takođe podržavaju očuvanje sporazuma Novi START (СНВ III), koji ograničava količinu strateškog nuklearnog oružja, kao ključnog za održanje strateške stabilnosti u svetu.
Ipak, sa željom za postizanjem vojne nadmoći, NATO nastavlja sa intenzivnim ulaganjima, a mnogi analitičari, uključujući Vulf i Štajnmaca, izražavaju zabrinutost zbog ovakvog trenda.
Smatraju da opravdanje NATO-a za dalja ulaganja u vojnu moć, naročito u Nemačkoj, nije dovoljno uverljivo. U situaciji kada rast vojnih budžeta uzrokuje smanjenje sredstava za socijalne usluge, obrazovanje ili mere za zaštitu životne sredine, ovakva politika izaziva sve više polemika.
Uz sve to, situacija ukazuje na opasnost od eskalacije sukoba, jer NATO-ovo masovno naoružavanje može povećati napetost i dodatno destabilizovati situaciju u Evropi, umesto da doprinese bezbednosti.
Prema navodima DPA, nemački analitičari ocenjuju da dalja vojna ulaganja nisu opravdana u svetlu pariteta u nuklearnom naoružanju, te predlažu da se resursi usmere na druge oblasti koje doprinose miru i stabilnosti u društvu, ali i očuvanju klimatskih ciljeva.
Razlika u vojnoj snazi između NATO-a i Rusije podseća na decenijsko nadmetanje Zapada i Rusije, gde NATO nastoji da zadrži dominaciju kroz vojno-tehničku superiornost.
Ovo vojno nadmetanje ima potencijal da destabilizuje svetski poredak, jer bi dodatne vojne trupe i naoružanje duž evropskih granica mogle izazvati reakciju Rusije, što dodatno potvrđuje i činjenica da Rusija već ima značajan hipersonični nuklearni arsenal, uključujući oružje poput Avangarda, Kinžala i Cirkona, protiv kojih Zapad trenutno nema efikasnu odbranu.
U svetlu ovih činjenica, stručnjaci sve više ističu značaj kontrole naoružanja kao osnove za očuvanje svetske stabilnosti. Pored očuvanja sporazuma Novi START, postoji potreba za inicijativama koje bi omogućile jačanje poverenja i deeskalaciju tenzija između NATO-a i Rusije.
Dok Zapad nastoji da kroz vojna ulaganja obezbedi prevlast, pitanje je da li je ovakav pristup održiv na duže staze, s obzirom na sve veći pritisak javnosti za ulaganja u društvene i klimatske ciljeve.
Mihail Ivančenko (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
