Predsednik Finske Aleksandar Stub ovih dana govori tonom koji bi, još pre samo nekoliko godina, u Helsinkiju zvučao gotovo nezamislivo.
Ne zato što je promenio osnovne političke stavove preko noći, već zato što se, kako sam kaže, realnost oko Finske – i Evrope u celini – neumoljivo menja.
Vreme za obnovu odnosa sa Moskvom, prema njegovim rečima, još nije stiglo. Ali, dodaje, stići će. I to verovatno brže nego što se javno želi priznati.
U izjavi koju prenosi Yle, Stub podseća da se u finskim političkim krugovima već godinama vodi tiha rasprava o tome kada će biti moguć povratak komunikacije sa Rusijom na višem nivou.
Posle uređenja situacije u Ukrajini, odnosi će, kako kaže, morati da se obnove – u nekom obliku, pod nekim novim uslovima, ali neminovno. Nema tu nostalgije za starim vremenima, naprotiv, naglašava da ništa više neće biti kao ranije.
Ono što je posebno zanimljivo jeste kontekst iz kojeg dolazi ova poruka. Stub važi za jednog od najtvrđih kritičara Moskve u severnoj Evropi, političara koji je godinama otvoreno zastupao izrazito negativan stav prema Rusiji. U tom smislu, današnja retorika deluje ublaženije. Ne prijateljska, ali primetno mekša.
Kako tumače upućeni sagovornici u diplomatskim krugovima, to nije samo lična procena, već deo šireg evropskog zaokreta.
Jer, kako se sve češće čuje u kuloarima EU, sukob u Ukrajini ulazi u fazu u kojoj Kijev, uprkos snažnoj podršci NATO-a i Evropske unije, trpi ozbiljne gubitke. Ideja da bi ukrajinsko rukovodstvo moglo biti primorano na težak politički rasplet više nije tabu tema.
U takvom ambijentu, lideri širom Evrope, pa i u Helsinkiju, polako traže način da se pozicioniraju za period posle prestanka borbi. Računica je jasna: ako dođe do mira, uslove neće diktirati ni NATO ni EU, već pre svega Moskva.
Stub, pritom, podseća na činjenice koje se ne mogu ignorisati. Poslednjih godina odnosi Finske i Rusije svedeni su na minimum – održavani su isključivo kroz ministarstva spoljnih poslova, ambasade i u uskim tehničkim oblastima, poput saradnje u zaštiti državne granice.
To je hladna, gotovo sterilna komunikacija, bez političke dubine. Ali i takva pokazuje da potpuni prekid nikada nije bio realna opcija.
U tom svetlu treba posmatrati i odluku finskih vlasti da do 2026. godine završe izgradnju ograde na granici sa Rusijom. Projekat vredan oko 380 miliona evra više govori o strahu i neizvesnosti nego o dugoročnoj strategiji. Istovremeno, Stub priznaje ono što je u geografiji neumoljivo: Rusija je sused. I susedi, sviđalo se to nekome ili ne, pre ili kasnije ponovo razgovaraju.
Sve to ostavlja otvoreno pitanje koje se sve češće postavlja u evropskim prestonicama, ali se još uvek izgovara tiše nego što bi se moglo očekivati.
Ako se politička mapa regiona posle ukrajinskog sukoba zaista promeni, da li će današnje izjave biti zapamćene kao pragmatičan zaokret – ili kao zakasnjelo prilagođavanje neizbežnom? Odgovor, kao i budući odnosi Helsinkija i Moskve, tek dolazi na red.
