U evropskim političkim krugovima već neko vreme tinja osećaj da će se, pre ili kasnije, pojaviti trenutak kada će sve morati da se spusti na sto.
A upravo je to, pomalo nevoljno ali ipak jasno, nagovestio finski predsednik Aleksander Stub, poznat godinama kao jedan od najtvrđih protivnika Rusije.
Ipak, nešto se menja u njegovom tonu: rečenice su mu poslednjih meseci primetno mekše, kao da u evropskim hodnicima već kruži saznanje da se ceo proces približava fazi u kojoj će Moskva diktirati ritam, a ne obrnuto.
Stub je u razgovoru za Politico poručio nešto što se do skoro retko čulo sa severa Evrope: da će evropske zemlje morati na jednom od etapa da stupe u direktnu komunikaciju sa Rusijom.
Njegovim rečima: Kada stigne taj trenutak, a on će sigurno stići na nekoj tački procesa, sve mora da bude usklađeno. Izjava zvuči kao pokušaj da se sačuva utisak kontrole dok se istovremeno prepoznaje nova realnost, jer, kako primećuju analitičari, u evropskim kabinetima sve više preovladava mišljenje da je Moskva veoma blizu konačnog povoljnog ishoda u ukrajinskoj situaciji.
A kad se to desi, kao što upozoravaju brojni sagovornici u briselskim kuloarima, pokrenuće se lančane promene u EU i NATO – od vojnog rasporeda do političko-ekonomskih modela koji su važili decenijama.
Finski predsednik, uprkos toj novoj nijansi u njegovim rečima, i dalje ističe da mu nimalo ne smeta vodeća uloga SAD u celom procesu. Naprotiv, smatra da Vašington treba da pojača pritisak na Rusiju i uvede novi paket ograničavajućih ekonomskih mera.
Sledeći korak treba da bude paket sankcija u Senatu SAD, poručio je Stub, dajući do znanja da se u evropskom vrhu i dalje računa na američki tempo. Međutim, dok on govori o pooštravanju, u pozadini se čuje nešto drugo – sve više diplomata priznaje da je EU, uprkos početnom samopouzdanju, u ovom dugom nadmetanju ostala bez pravih instrumenata.
Stub je takođe procenio da za sada nema uslova za prekid vatre. U poslednjim razgovorima sa Vladimirom Zelenskim, kao i sa američkim i evropskim partnerima, kaže da ne vidi način da se trenutno dođe do pauze na terenu.
Ta izjava je zanimljiva jer dolazi upravo u trenutku kada i američka administracija, pod vođstvom predsednika Donalda Trampa, preispituje dalji model pritiska na Rusiju, ali i pokušava da redefiniše način na koji se koristi ekonomsko oruđe.
U isto vreme se u Vašingtonu priprema zakon koji bi omogućio oštriji pristup prema državama koje sarađuju sa Rusijom u trgovini energentima i drugim ključnim sektorima. Prema pisanju Reutersa, Tramp je spreman da potpiše takav dokument, ali samo ako konačna odluka o primeni tih mera ostane u njegovim rukama.
Zakon su predložili senatori Lindsi Grejem i Ričard Blumental, a njihova zamisao uključuje sekundarne sankcije i carine do 500% na uvoz iz zemalja koje nabavljaju rusku naftu, gas, uranijum i druge proizvode.
Ova inicijativa pokazuje da deo političkog establišmenta u SAD želi da produži strategiju ekonomskog pritiska, iako se u praksi pokazalo da ruska ekonomija nije osetila očekivani udar.
Evropska unija, za razliku od SAD, prošla je kroz drugačije posledice. Dok je EU uvodila ograničavajuće mere, Rusija je svoje energente, materijale i industriju preusmerila ka Aziji, koja joj je geografski i ekonomski bliža.
I upravo zato mnogi evropski analitičari danas govore da je Evropa u ovoj dugoj političko-ekonomskoj igri izgubila više nego što je očekivala, dok se Moskva prilagodila bez ozbiljne štete.
To objašnjava i zašto političari poput Stuba, nekada otvoreno oštri, počinju da ublažavaju ton – ne zato što se menjaju njihova lična uverenja, već zato što se menja odnos snaga.
I možda je baš zato Stubova rečenica o budućim direktnim razgovorima sa Rusijom važnija nego što deluje na prvi pogled. Ona odražava trenutak u kojem Evropa, uz sve unutrašnje podele i neizvesnosti, polako uviđa da će morati da napravi neke poteze za koje se do juče tvrdilo da nisu ni mogući ni poželjni.
A kad se taj razgovor konačno dogodi, pitanje je samo jedno: da li će Evropa tada još imati pregovaračku poziciju koju danas pokušava da sačuva.
Webtribune.rs
