Naslovnica IZA OGLEDALA STRAVIČNO – Zbog lakše kontrole stanovništva ukida se keš, plaćanje samo karticama

STRAVIČNO – Zbog lakše kontrole stanovništva ukida se keš, plaćanje samo karticama

Closeup of credit cards and pen on computer keyboard

[adsenseyu2]

Objava rata gotovinskom plaćanju se sve više rasplamsava. Najnoviji borac koji ulazi na teren jeste JP Morgan Chase, jedna od najvećih banaka u svetu, koja je nedavno usvojila politiku zabrane upotrebe novca na odabranim tržištima, zabranjujući isplate novca sa kreditnih kartica, hipoteka i kredita za automobile, ne odobravajući čuvanje pravog novca u sefovima. Drugim rečima, rat je prešao s reči na dela.


 Ovih 10 činjenica će vas naterati da se naježite ukoliko cenite slobodu i anonimnost:

  1. Kenet Rogof (uvod u rad „Troškovi i koristi od postepenog ukidanja papirnog novca“):

„Uprkos napredaka u tehnologijama transakcija, papirni novac još uvek čini značajan deo zaliha novca u mnogim državama. Međutim, on ima brojne mane. Prvo, može da olakša izbegavanje poreza i sivu ekonomiju. Drugo, njegovo postojanje omogućava nepostojanje kamatne stope“.

Drugim rečima, novac je izvor svog zla i mora biti uništen jer vlasti ne mogu da isprate svaki njegov korak, a predstavlja i ograničavaju faktor za sposobnost centralnih banaka da nastave sa svojim eksperimentima sa kamatnim stopama.

  1. Odgovor glavnog ekonomiste Citigroup-a, Viljema Bujtera na izjavu monetarnog ekonomiste, Čarlsa Gudharta da je ukidanje valute „šokantno iracionalno“.

„Moraju se uporediti ove posledice i posledice anonimnosti valute koja je prisutna u društvu. Iako je teško predstaviti prave dokaze, veoma je verovatno da su siva ekonomija i kriminalna zajednica među najvećim korisnicima valute“.

Čini se da je ovo skrivena namera iza čitave priče o zabrani novca: da se izbegne lična anonimnost.

[adsenseyu4]

  1. Francuski ministar finansija, Mišel Sapin, naveo je da su ubistva u Šarli Ebdo posledica toga što su ubice mogle da kupe opasno oružje novcem. On je ubrzo nakon toga najavio kontrolu kapitala i gotovinskih isplata manjih od 3.000 evra. „Takve radikalne kontramere su bile neophodne kako bismo se izborili protiv zloupotrebe novca i anonimnosti u francuskoj ekonomiji“.
  2. Giljermo de la Deheza, španski ekonomista, bivši visoki državni službenik i trenutni međunarodni savetnik Banco Santander i Goldman Sachs, već je ocrnio novac kao izvor svog zločina i zla, kada je 2007. godine napisao članak pod naslovom „Velika prednost sveta bez novca“.

„Bez novca bismo živeli u mnogo bezbednijem i manje nasilnom svetu pošto bi ilegalne aktivnosti koje se pokreću novcem bile izbegnute“.

Deheza smatra da bi novac trebalo da se zameni elektronskim isplatama u kojima bi svaki korak mogao da se isprati.

  1. Ekonomista i bivši američki državni ministar rada, Robert Rajh, ne može sakrije svoju radost u intervjuu koji je dao za CBS News:

„Doći će vreme, iako ne znam tačno kada, kada će fizički novac prestati da postoji“.

  1. Dejvid Volman, autor knjige „Smrt novca“, rekao je za CBS zašto je novac toliko nepraktičan:

„Svi misle da je upotreba novca jednostavna, brza i sigurna. Međutim, ona nije ništa od toga. Njegovo premeštaje, čuvanje, obezbeđivanje, pregledanje, cepanje, redizajniranje i snabdevanje košta!“.

  1. Osnivač provajdera mobilnih isplata Square, Džek Dorsi, izgleda da shvata da vlasti moraju da urade više od toga da samo ubiju novac. One moraju istaći alternativu:

„Mislim da postoji opšta želja u američkoj kulturi da se pronađe nešto praktičnije i ličnije“.

Kao što smo svi svesni, ne postoji ništa manje lično od novca. Mobilne isplate će uskoro rešiti taj problem.

  1. Kris Skiner, autor knjige „Budućnost bankarstva i digitalnih banaka“, navodi da digitalni novac ne pruža samo ličniji pristup, već i doprinosi bezbednijem platnom sistemu, posebno nakon što su se pojavili biometrijski sistemi provere identiteta.

„Zamislite da je vaš platni mehanizam ugrađen u sat koji vam je dala banka. Sat poseduje RFID ili NFC sposobnost, biometrijsko prepoznavanje i podržavaju ga postojeće infrastrukture za transakciju. Tako kupac može da ode u bilo koju prodavnicu, mahne satom i pritisne prstom da bi isplatio svoj račun. Nema potrebe ni za karticom ni za novcem.

To je vizija budućnosti platnog sistema i skoro smo je dostigli. Već postoje brojni beskontaktni platni terminali koji funkcionišu na prepoznavanju otiska prsta. Jedini preostali logični korak je da se uvedu biometrijski platni sistemi zasnovani na biometriji“.

Kao što kaže izreka: Možete napraviti novu šifru nebrojeno puta, ali biometriju samo jednom. Ima li nečega što vas zabrinjava vezano za ovo?

[adsenseyu1]

  1. Fondacija Bila i Melinde Gejts je dodala novi zaplet 2015. godine. Tehnologija je spremna, samo je pitanje vremena kada ćemo početi da koristimo njene pogodnosti u svetu bez privatnosti. Postoji li bolje mesto za sprovođenje ogromnog društvenog eksperimenta od supsaharske Afrike, gde vladine i nevladine organizacije vredno rade sa bankama i telekomunikacionim kompanijama kako bi zamenile novac nekom mobilnom alternativom. Evo šta se navodi u godišnjem pismu fondacije:

„Pošto postoji velika potražnja za bankarstvo među siromašnima i zato što bi siromašni mogli da budu profitabilne mušterije, preduzetnici u državama u razvoju rade nešto uzbudljivo, što bi moglo vremenom da se primeni i u razvijenim zemljama“.

Ono što fondacija ne pominje jeste da je ona veoma zainteresovana u mobilnu inicijativu novca u Africi i da se udružila sa Svetskom bankom 2010. godine kako bi „poboljšala prikupljanje finansijskih podataka“ među siromašnima u Africi. Nameće se pitanje da li će Microsoft jednog dana imati koristi od svega toga.

  1. Bujterov poslodavac Citi, veliki igrač u afričkoj areni, nedavno je pokrenuo partnerstvo sa USAID-om s ciljem ubrzavanja usvajanja mobilnog novca u zemljama u razvoju. Evo šta su oni objavili:

„Proširenje usvajanja mobilnih finansijskih rešenja je strategija ključna za ekonomski razvoj s potencijalom da izazove rast i poveća finansijski pristup i bezbednost među siromašnim stanovništvom sveta u razvoju. Cilje je da se ojačaju alternative sistema koji se zasniva na novcu i koji je neefikasan, skup i podložan korupciji“.

Kao rezultat tehnoloških napredaka i prioriteta novih generacija, moguće je da su dani fizičkog novca odbrojani. Međutim, postoji veoma velika razlika između prirodne smrti i eutanazije. Jasno je da se veoma moćne vlasti, banke, korporacije i nevladine organizacije spremaju da usmrte novac, ali ne zato što to koristi nama, već zato što je od koristi njima.

Prepustićemo vladi i finansijskim institucijama i organizacijama koje su na sve moguće načine izdale naše poverenje potpunu kontrolu nad svakom transakcijom. Posledica svega toga će biti gubljenje individualne slobode i privatnosti.

Webtribune.rs

[adsenseyu2]