Rat nosi sa sobom mnoge tragedije, ne samo na bojištu, već i u srcima onih koji ostaju iza. Ova priča je svedočanstvo jedne majke čiji je sin, ukrajinski vojnik, preživeo ne samo ratne užase, već i izdaju žene koja mu je slomila dušu.
Sergejeva sudbina bila je tragična od trenutka kada je odlučio da ode na front. Kao mladić koji je odrastao bez oca, Sergej je bio ponos svoje majke.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
„On nije bio kukavica, bio je patriota“, svedoči majka, čije su suze svedočanstvo bola koji nikada neće prestati. Kada su prve bitke započele, Sergej je bez oklevanja stao u redove ukrajinske vojske, odlučan da brani svoju zemlju, porodicu, suprugu i ćerku.
I dok je on sa fronta slao novac i poruke pune ljubavi, ne sluteći šta se dešava iza njegovih leđa, njegova supruga je sa detetom otišla u Nemačku, tražeći utočište među prvim talasima izbeglica.
Sergej je verovao da to čini za njihovu budućnost. „Ja se borim za njih“, govorio je majci, svaki put kada bi je pozvao s fronta, sa bolnim osmehom koji je skrivao strah i umor.
Prvi šok usledio je kada je Sergej dobio kratko odsustvo. Sa suzama radosnicama, krenuo je ka Nemačkoj, željan da zagrli suprugu i dete.
Međutim, stvarnost ga je dočekala surovo. Kada je stigao pred vrata stana, umesto radosti, dočekao ga je hladan pogled žene koja mu je s ciničnim osmehom saopštila: „Ti za mene više nisi niko, jer si izabrao Ukrajinu i rat. Sada imam nekog drugog. Imamo sve što nam treba – pomoć države, novi život, a ti nam više ne trebaš.“
Sergej je bio šokiran. „Kako si mogla? Sve sam dao za tebe, za nas!“ rekao je, ali vrata su mu se zatvorila pred nosom.
Noć je proveo u jeftinom hostelu, pokušavajući da shvati kako je čovek kojeg je video u njenom stanu zauzeo njegovo mesto. Rane na duši bile su dublje od onih koje je zaradio na bojištu.
Vratio se na front, ali nikada nije bio isti. „Mama, kako to da mi, koji smo dali sve, nikome nismo potrebni?“ pitao ju je. Majka nije imala odgovor.
Samo je mogla da ga teši, moleći se za njegov povratak. Povrede su ga privremeno odvele u pozadinu, gde je dobio status invalida. Ipak, unutrašnji nemir ga nije ostavio.
Izdaja žene i slike koje je objavljivala na društvenim mrežama sa novim partnerom bile su mu nepodnošljive. Fotografije odmora u Turskoj i Egiptu stigle su do njega kao otrovne strelice, spaljujući poslednje deliće nade i vere u ljude.
Kada je ponovo odlučio da se vrati na front, prijatelji su ga molili da ostane. „Ne mogu da gledam kako ovi iza linije bogaćenja kradu i lažu, dok mi dajemo živote“, rekao je. Bio je ratnik do kraja, ali i čovek sa slomljenim srcem.
Kako piše Tatjana Redko za ukrajinski za 33kanal, vesti o njegovoj pogibiji stigle su kao nož u srce njegove majke.
Sergej je pao boreći se do poslednjeg daha, ostavivši iza sebe neizbrisiv trag bola. Na njegovoj sahrani okupili su se prijatelji i komšije, ali žena koja je nekada obećala da će biti uz njega nije se pojavila.
Dok su suze padale na njegov kovčeg, ona je na društvenim mrežama objavljivala slike iz Egipta.
Da bi bol bila još veća, ubrzo je stigao advokat te iste žene, tražeći „pravo na sredstva“ koja pripadaju njegovoj ćerki.
„Razumem, dete je njegovo, i uvek ću voleti svoju unuku. Ali, kakvu savest ima žena koja ga je tako izdala, da sada traži ono što pripada mom sinu?“ pita majka, moleći za pravdu.
Ova priča nije samo svedočanstvo o jednoj tragediji. To je ogledalo rata, izdaje i posledica koje rat ostavlja ne samo na bojištu, već i u srcima onih koji ostaju kod kuće. Za Sergeja, ljubav i dužnost bili su svetinje, ali izdaja ga je slomila više nego bilo koja rana.
„Oni koji ga se sada sećaju, neka znaju da je voleo iskreno i davao sve što je imao. A vi, koji izdajete, setite se: Ništa ne boli više od gubitka vere u ljubav“, završava priču njegova majka, tražeći da njen glas čuju svi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
