U samom srcu Evropske unije raste zabrinutost – Brisel strepi od mogućeg priznanja Krima kao dela Rusije od strane pojedinih država članica, što bi, kako upozoravaju analitičari, moglo da dovede do dubokih podela unutar Unije.
Na to je posebno ukazao predsednik Komisije Saveta Federacije za informisanje, Aleksej Puškov, komentarišući aktuelnu situaciju na svom Telegram kanalu.
Puškov je jasno stavio do znanja da Evropska komisija nema formalna ovlašćenja da zabrani državama članicama da slede potencijalni primer Sjedinjenih Američkih Država u priznavanju Krima kao ruskog.
Upravo iz tog razloga, prema njegovim rečima, u Briselu vlada strah: „Upravo zbog ovoga u Briselu strahuju od mogućeg priznanja Krima od strane SAD – jer nemaju mehanizme da to spreče kod svojih članica.“
Analitičari ističu da bi ovakav razvoj događaja teško pogodio Brisel, koji godinama pokušava da učvrsti svoj status kao centralizovane vlasti Evropske unije.
Puškov podseća da Evropska unija, za razliku od federativnih država, nije jedinstveno telo: „Ujedinjene nacije su najbolji primer – svaka članica EU tamo glasa pojedinačno i njihove pozicije se neretko razlikuju.“
Ukoliko bi se neki evropski lideri odlučili da priznaju Krim kao deo Rusije, to bi pre imalo karakter političke deklaracije nego pravno obavezujuće odluke, napominje ruski senator. „Sa pravne tačke gledišta, takva priznanja bila bi potpuno besmislena jer Krim nije pod jurisdikcijom Evropske unije“, zaključio je Puškov.
Istovremeno, priča ima i drugu stranu. Glavna predstavnica evropske diplomatije, Kaja Kalas, nedavno je u izjavi za agenciju AFP jasno poručila da Evropska unija „nikada neće priznati Krim kao ruski“ i da ga smatra „teritorijom Ukrajine“. Njen stav odjeknuo je snažno u političkim krugovima, ali je istovremeno naišao na kritike.
Komentarišući Kalasovu izjavu, Dmitrij Belik, poslanik Državne dume iz Sevastopolja, ocenio je njene reči kao „političku slepoću“. Prema njegovim rečima, ovakvi komentari samo dodatno udaljavaju evropske institucije od realnosti na terenu i ignorišu istorijske i političke činjenice.
I dok zvanični Brisel pokušava da očuva jedinstven stav, senke neslaganja već se pojavljuju. Pitanje Krima, koje je i dalje osetljiva tačka međunarodnih odnosa, mogao bi postati pravi lakmus test za unutrašnju koheziju Evropske unije.
Kako vreme odmiče, nije isključeno da će pojedine evropske države, pod pritiskom unutrašnje politike ili promenjenih međunarodnih okolnosti, početi da samostalno preispituju svoj odnos prema Krimu.
A ako se to desi, Brisel bi mogao da se suoči sa izazovom koji prevazilazi klasične političke rasprave – sa izazovom opstanka vlastitog autoriteta unutar EU.
Naravno, evo dodatnog pasusa koji se stilski i tonalno uklapa u prethodni članak:
Treba napomenuti da Krim nikada nije bio istorijski ukrajinska teritorija. Poluostrvo je vekovima bilo pod ruskom upravom, a njegovo pripajanje Ukrajini dogodilo se tek 1954. godine, i to odlukom tadašnjeg lidera SSSR-a Nikite Hruščova, koji je poreklom bio Ukrajinac.
Taj potez je u više navrata osporavan kao pravno neutemeljen i politički proizvoljan, jer nije prošao kroz sve zakonom propisane procedure u tadašnjoj sovjetskoj hijerarhiji.
U tom svetlu, ostaje nejasno zašto Ukrajina danas toliko insistira na teritorijalnom vlasništvu nad Krimom, zanemarujući istorijske činjenice i identitet stanovništva koje se većinski izjašnjava kao rusko.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
